Vlade zemalja Evrope i Zapadnog Balkana kroz donesene smernice za smanjenje potrošnje energije i energenata upozoravaju na važnost promene ponašanja i racionalnog korišćenja energije.

Na koji način domaćinstva u Srbiji mogu da spremno dočekaju zimu u toplom domu uz racionalniju potrošnju energije, razgovarali smo sa Lukom Naglićem, GEFF tehničkim ekspertom za Srbiju.

Sa kojim poteškoćama se suočavaju domaćinstva tokom aktuelne energetske krize i na koji način mogu da smanje energetsku zavisnost?

Usled svetske energetske krize, cene energenata u Srbiji su u značajnom porastu. Cena kubika ogrevnog drveta je oko 100 €, a tone peleta i preko 400 €. Uz to je pelet skoro nemoguće naći u prodaji. Cena uglja je takođe skočila, dok su gas i struja minimalno poskupeli, ali su i oni skupi, naročito ukoliko se greje veća površina. Zbog svega toga, domaćinstva u Srbiji će morati da izdvoje značajnu sumu novca za grejanje u toku ove grejne sezone.

Kako bi smanjili svoje troškove, trebalo bi da povedu računa o uštedi energije. To se najbolje postiže energetskom efikasnošću, što podrazumeva smanjenje potrošnje energije u domaćinstvu bez uticaja na komfor. Ovo se postiže ugradnjom izolacije i kvalitetnih prozora, zamenom starih sistema grejanja modernim i efikasnim, kao i ugradnjom LED osvetljenja.

Energetska efikasnost je najisplativiji način da se odgovori na energetsku krizu jer se u roku od nekoliko meseci može poboljšati instalacijom novih materijala i uređaja, a značajno smanjuje troškove. Time se obezbeđuje veći komfor stanovanja, a i povećava vrednost nekretnine. Takođe se povećava energetska sigurnost, jer je potrebno manje energenata, a smanjuje se i emisija gasova staklene bašte i zagađenje životne sredine.

Sve se više govori o važnosti povećanja kapaciteta domaćinstava za proizvodnju sopstvene energije. U tom kontekstu, akcenat je na fotovoltaičnim sistemima i toplotnim pumpama. Kakve prednosti donose zelene tehnologije?

Poželjno je da što više energije proizvedemo sami iz obnovljivih izvora. To za domaćinstva u praksi znači proizvodnju energije putem solarnih panela koji pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju. Na taj način moguće je proizvesti većinu energije koju domaćinstvo utroši i značajno smanjiti račune za struju, kao i zagađenje životne sredine.

Solarni paneli traju 25 godina, a njihova montaža je laka i brza. Troškovi održavanja su veoma niski – potreba za čišćenjem panela postoji samo tokom jakih snežnih padavina. U Srbiji se od 1 kW instalisane snage elektrane dobija 1.200 – 1.300 kWh električne energije godišnje.

Da biste napravili elektranu za svoje potrebe, preporuka je da vam iskusni instalateri urade analizu potrošnje i preporuče optimalan tip i snagu elektrane.

Toplotne pumpe su uređaji koji se već duži niz godina u razvijenim državama koriste kao sredstvo za grejanje, a u poslednje vreme su stekle veliku popularnost i kod nas. Toplotna pumpa radi na istom principu kao i frižider, samo što umesto rashladne komore hladi spoljni vazduh, a greje unutrašnji prostor. Toplotna pumpa uzima većinu energije za grejanje od spoljnog vazduha, a koristi električnu energiju za rad kompresora, ventilatora i pumpe.

Efikasnost toplotne pumpe se izražava kao koeficijent performansi (COP) koji predstavlja odnos uložene električne i dobijene toplotne energije. Što je broj veći, toplotna pumpa je efikasnija i troši manje energije.

Postoji više tipova toplotnih pumpi, od kojih toplotne pumpe tipa vazduh – voda čine većinu proizvoda dostupnih na našem tržištu. One su vrlo jednostavne za instalaciju, a troše oko 4 puta manje električne energije za grejanje u poređenju sa električnim grejalicama ili TA pećima.

Koliko je preporučeno i korisno kombinovati ove tehnologije sa ostalim energetski efikasnim tehnologijama, npr. izolacijom zidova, PVC prozorima?

Naravno da je korisno kombinovati više tehnologija, jer time smanjujemo potrošnju i račune. Nekada je to i neophodno. Naime, ugradnja toplotnih pumpi ima smisla samo ako je kuća dobro izolovana i ima kvalitetnu stolariju. U suprotnom toplotna pumpa neće moći da obezbedi adekvatno grejanje, radiće neefikasno, a potrošnja energije će biti visoka. Kada je u pitanju ugradnja solarne elektrane, treba voditi računa da električni uređaji koji se napajaju budu što efikasniji. Na taj način će manja i jeftinija elektrana moći da zadovolji potrebe domaćinstva.

Kao primer ćemo uzeti uštedu dobijenom primenom mera energetske efikasnosti u stanu od 60 m2 koji se greje na električnu energiju, kao i dvospratnoj porodičnoj kući od 120 m2 sa centralnim sistemom grejanja na čvrsto gorivo – ogrevno drvo. Spoljni zidovi i krov su neizolovani, stolarija je stara sa jednoslojnim staklom. U oba slučaja predloženo je postavljanje termoizolacije na spoljne zidove debljine 10 cm, termoizolacije krova mineralnom vunom debljine 15 cm, zamena stare drvene stolarije sa novom PVC sa troslojnim staklom. U oba slučaja je predložena zamena postojećeg sistema grejanja toplotnom pumpom vazduh-voda.

Za primer stana se implementacijom gore navedenih mera može uštedeti oko 350€ godišnje, dok se za kuću štedi skoro 2.000€.

Do sada je u Srbiji više od 4.500 domaćinstava unapredilo energetsku efikasnost domova putem GEFF programa, piše B92.