Ima li draži u pisanju imejla ili poruke, kao u pisanju pisma ili njegovom čekanju.


Poziv, poruka, šer, imejl – ostvarili smo komunikaciju, obznanili vest. Komunikacija je danas vrlo jednostavna dok o putevima starog, dobrog pisma piše istorija.

„Kroz istoriju vrlo lako možemo da pratimo tu želju da se komunicira sa drugim ljudskim bićem koje nije pored njega. Kad krenemo od Egipta, preko Asirije, dolazimo do tog momenta prenosa pisama putem glasnika. Aleksandar Veliki je uvek sa sobom vodio duge karavane kamila i na njima su jahali glasnici koji su nosili poštu. Grci su uvek imali glasnike koji su trčali. Značajno je recimo da i u Nemanjićkoj Srbiji, kasnije i u Dušanovom zakoniku, nailazimo na posebne crtice, posebne članove, baš o glasničkom saobraćaju. Mi smo nekako krenuli da se razvijamo početkom 19. veka. Knez Mihailo tek 1866. uvodi kočije - federalije, te su osim poštanskih pisama i paketa prevoženi i putnici“, navodi Alma Koman, kustoskinja PTT muzeja.

Da od pošiljaoca do primaoca pisma saobraćaj nije bio jedina poteškoća svedoče stari zapisi.

„Naravno jedna od ozbiljnih kočnica sistema za komunikaciju takve vrste, kada govorimo o pismima, bila je pismenost, kažu neki zapisi koje imamu u našoj arhivi da su postojali čak i ljudi koji su se zvali serafi koji su uslužno pisali u 17. veku i pružali uslugu čitanja pošte“, dodaje kustoskinja.

Pojavom poštanskih markica, ushićenje u iščekivanje pisama bilo je još veće – to je bio ukras koji vreme ne nagriza, male sličice koje su primaocu kazivala mnogo.

„Poštanska marka je prvi oput izmišljena u Engleskoj. Gospodin Hil je 1840. uveo marku, ona se zvala „crni peni“. Zatim je kod nas Knez Mihailo 1866. uveo prvu poštansku marku i to je bilo vrlo znamenito, zanimljiva stvar jer je na tako jednoj maloj marki bilo jako puno simbola, znakova, njome i poruka može da se prenese. Mi smo tada, ne slučajno, na prvu marku stavili lik Vladara, znak svima ostalima da postojimo kao država“, objašnjava Alma Koman.

Sanduče, pisma i filatelisti i danas postoje, ali je malo verovatno da će rukom pisana komunikacija, u koverti, sa poštanskom markom i žigom pošte ponovo postati uobičajena. To treba i iskoristiti jer njihova retkost diktira i njihovu vrednost.

Naredni put kad budete želeli da obradujete dragu osobu, budite originalni, napišite pismo.