U Velikoj Britaniji takođe su u pripremi penzione reforme kao i u nekim drugim evropskim zemljama, samo što su za sada odložene.
Ono što se zna jeste da je jedno od rešenja da će oni s fakultetima raditi duže, a fizički radnici moći će ranije da se penzionišu, preneo je "Tajms".
Promene penzijskog sistema u planu su kako ne bi sve starije stanovništvo dovelo Veliku Britaniju do bankrota, pa se planira pomeranje granice za odlazak u penziju.
Pored fizičkih radnika, u penziju bi ranije mogli i oni koji su radili manje udobne poslove, one za koje ne treba fakultetska diploma.
Državni sekretar za rad i penzije Mel Strajd saopštio je juče da se odlaže odluka o linearnom povećanju starosnog doba za odlazak u državnu penziju za posle izbora 2025. godine, ali je otvorio mogućnost da do povećanja starosne granice za penziju na 68 godina dođe u sledećoj deceniji.
„Trenutni uslovi za porast granice za penzionisanje sa 67 na 68 godina neće biti promenjen i vlada ne namerava da menja postojeće zakone pre zaključenja naredne revizije“, izjavio je juče u parlamentu Strajd, preneo je Rojters.
Britanci trenutno najranije mogu da počnu da primaju penzije iz javnih fondova sa 66 godina.
Planirano je da starosna granica poraste na 67 između 2026. i 2028. godine, a zatim na 68 između 2044. i 2046. godine.
Sve se to događa u trenutku kada francuska vlada vodi dijalog sa sindikatima o planovima za penzionu reforme i podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, pošto u toj zemlji danima traju demonstracije.
“Postoje izazovi, ali ne znači da treba da zbog toga stanemo“, rekao je međutim predsednik Emanuel Makron.
I češki sindikati i opozicione stranke protestovali su zbog vladinog, za sada, predloga za povećanje starosne granice za odlazak u penziju za četiri godine, odnosno sa 64 na 68 godina.
