Pre 82 godine Treći rajh je napao Kraljevinu Jugoslaviju na današnji dan.


U vazdušnim napadima Beograd je razoren, a stradalo je više hiljada ljudi. Život za odbranu grada dalo je 11 pilota, koji su se zajedno sa ostalim jugoslovenskim vazduhoplovcima hrabro suprotstavili rojevima nemačkih aviona.


Naredbu za vazdušni napad na Beograd izdao je tadašnji nemački kancelar i vođa Trećeg rajha Adolf Hitler, a povod je bio Martovski puč kojim je, zbog pristupanja Trojnom paktu, sa čela Kraljevine Jugoslavije svrgnuto tročlano kraljevsko namesništvo predvođeno knezom Pavlom Karađorđevićem.


Profesor Predrag Marković kaže za RTS da je sećanje na nacistički napad na Jugoslaviju važno pošto smo, uz ogromnu cenu, bili jedini narod koji se masovno pobunio u Evropi protiv saradnje sa Hitlerom.


Marković je podsetio da je 6. april dan strašne žrtve – ne samo za našu slobodu, nego za slobodu sveta i za pravdu. Kada smo 27. marta podigli prvu antifašističku pobunu u Evropi, ceo narod je zbog pravde odbacio sporazum sa zlom. Mi smo uz ogromnu cenu bili jedini narod koji se masovno pobunio u Evropi protiv saradnje sa Hitlerom, ocenio je.

Dodao je kako je tada cela Evropa pokorno slušala Hitlera, a "mi smo pocepali ugovor sa njim, što ga je razgnevilo".

"Šesti april je zato bio tako strašan, zato što je to kaznena ekspedicija. Hitler lično je bio zgrožen tim Srbima koji su tako buntovni, koji neće da ga slušaju, i zato je bombardovanje bilo surovije nego što je uobičajeno", istakao je Marković.

Na pitanje da li bi sve bilo drugačije da se 27. mart nije dogodio, Marković je naveo da Hitler nije poštovao nijedan dogovor.

"On bi verovatno prekršio taj sporazum. On je imao dogovor o večitom prijateljstvu sa Poljskom, a ipak je Poljska prva zemlja koju je napao, pa verovatno ne bi poštovao ni pakt od 27. marta. Sada, dali bi na vremenu da je rat počeo kasnije, jer imate zemlje koje su klekle i legle, pa su strašno stradale, kao Rumunija. Rumunija je bila poslušna Hitlerova saveznica, a imala je velike gubitke u Drugom svetskom ratu", rekao je.

Napad Trećeg rajha na Beograd počeo je 6. aprila 1941. godine oko 06.45 snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica.

Posle prvog ranog jutarnjeg udara usledila su još tri talasa bombardovanja, nastavljenog tokom noći, a onda i 7. aprila.

Piloti 6. lovačkog puka Jugoslovenskog vazduhoplovstva uspeli su da obore 13 fašističkih aviona, ali je vazdušna odbrana Beograda bila nemoćna pred mnogostruko jačim neprijateljem.

Koliko je tačno ljudi stradalo ne zna se. Broj poginulih se razlikuje po navodima i dokumentima. Pretpostavlja se da je u prvom naletu bombardera poginulo oko 2.500 Beograđana.


Više stotina stradalo je u skloništima u porti Vaznesenjske crkve i u Karađorđevom parku.

Bombe su razarale državna, civilna i vojna nadleštva, industrijske i infrastrukturne objekete, ustanove nacionalne kulture, stambene četvri, bolnice i podzemna skloništa...

Uništeno je 800 zgrada, teže oštećeno oko 2.000 objekata. Namerno je uništena Narodna biblioteka Srbije, osnovana 1832. godine, sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.

Piloti Kraljevskog vazduhoplovstva izveli su kontaraudar na ciljeve u Austriji, Mađarskoj, Albaniji..

Kratkotrajni Aprilski rat, koji je počeo tog 6. aprila bombardovanjem Beograda, završen je 17. aprila 1941. godine okupacijom i podelom Jugoslavije između Sila Osovine.

"Beograd je najrušeniji grad u Evropi"


Istakao je da je važno da se sećamo 6. aprila, zato što je to događaj stradanja, ali i događaj opstanka.

"Beograd je najrušeniji grad u Evropi. Po nekim računicama, Beograd je 40 puta rušen u svojoj istoriji. Samo u 20. veku bombardovan je pet puta, od kojih su u Drugom svetskom ratu dva bombardovanja 1941. i 1945. bila najstrašnija. Ono što se iza toga krije je priča o preživljavanju. Nijedan grad nije toliko rušen i nijedan grad se nije toliko obnavljao", objasnio je Marković.

Govoreći o bombardovanju Narodne biblioteke, Marković je istakao da nije jasno šta se dogodilo sa tom zgradom na Kosančićevom vencu.

"To je jedan čudan događaj koji istoričari godinama pokušavaju da raspletu. Na primer, to je najočuvaniji deo grada, a samo je biblioteka usred Kosančićevog venca izgorela, tako da je to neobičan događaj. Danas će biti održana manifestacija sećanja na Kosančićevom vencu u znak sećanja na to kada se kultura jednog naroda pretvori u pepeo", najavio je Marković i dodao da je upravnik Narodne biblioteke Vladimir Pištalo inicirao obnovu tog prostora.