To je jedini dan u godini kada u svim pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje i iznose se plaštanica.
Plaštanica je platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju do Vaskrsa.
Ovaj dan se naziva i Raspeti petak.
Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste, jede se samo suvi hleb i pije voda, a vreme se provodi u tihovanju i molitvi.
Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju vaskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Evo i o verovanjima vezanim za vreme na današnji dan.
Naime, stariji ljudi veruju da ako na Veliki petak pada kiša, neće roditi šljive i ostalo voće. Kiša po verovanju znači i tešku i sušnu godinu, punu sukoba i svađa.
Sa druge strane, ako je za ovaj veliki praznik dan topao i sunčan, onda se veruje da će rod voća biti veliki.
Kiša je prognozirana i već uveliko pada u većem delu zemlje, a nadajmo se da ova verovanja neće biti obistinjena s obzirom da se za popodne kao i za sutra prognozira i lepše vreme sa sunčanim intervalima.
