Studenti Bruna Burić i Nikola Bišćan s Farmaceutsko – biohemijskog fakulteta napisali su zanimljiv rad na temu ‘Procena prikladnosti terapije analgeticima kod pacijenata smeštenih u domovima za starije osobe’ za koji su dobili i rektorovu nagradu.
Otkrili su nam kako čak 90 posto ispitanika iz domova za starije nema prikladnu terapiju lekovima protiv bolova, ali i kako se ovaj problem može rešiti daljnjim istraživanjima i timskim radom.
Poznato je kako Hrvati kupuju i koriste puno raznih lekova, među kojima su i lekovi protiv bolova, odnosno analgetici. Kako su za sajt Mirovina.hr kazali nagrađeni studenti, previše lekova za bolove može izazvati razne probleme, ali i uticati na iskrivljenu percepciju o zdravlju osobe.
Poseban problem je lečenje bola kod starijih
Samu temu rada je Bruni i Nikoli predložila njihova mentorka, vanredna profesorka Maja Ortner Hadžiabdić. Njima se ideja svidela jer dotiče više trendova s kojima će se u budućnosti, u karijeri zdravstvenih stručnjaka, često susretati.
– Pre svega, Hrvatska prati globalni trend starenja populacije, zbog čega će se posebna pažnja posvetiti zdravstvenoj brizi o starijim osobama. Takođe, starije osobe često u terapiji imaju velik broj lekova, što nosi veći rizik od pojave terapijskih problema. Poseban problem se javlja kod lečenja bola jer bol kao zdravstveni problem u ovoj dobnoj grupi često ostaje zanemarena jer se ona percipira kao normalna posledica starenja organizma, rekao nam je jedan od autora rada Nikola Bišćan.
Cilj je bio videti način primene analgetika
Kako je otkrio, u sklopu rada je sprovedeno i istraživanje koje je bilo deo većeg projekta ‘Racionalna farmakoterapija kod pacijenata starije životne dobi, medikacijske greške i usluge kliničkog farmaceuta u dugotrajnoj nezi pacijenata’ koji se sprovodi u pet zemalja, među kojima je i Hrvatska.
U istraživanje je tako uključeno 75 ispitanika iz pet domova za starije osobe iz Grada Zagreba, Slavonije i Dalmacije.
Podaci o ispitanicima prikupljeni su pomoću prethodno validiranog upitnika za sveobuhvatnu gerijatrijsku procenu osoba koje borave u ustanovama dugotrajne nege. Saznali smo i kako su Bruna i Nikola radom hteli istražiti postoji li povezanost između neprikladne terapije lekovima protiv bolova i negativnih ishoda lečenja.
– Glavni cilj bio nam je proceniti racionalnost primene analgetika u osoba starije životne dobi koji borave u domovima za starije, što je zapravo obuhvatalo procenu učestalosti korišćenja ovih lekova, efikasnost i prikladnost analgetske terapije, objasnio je dobitnik rektorove nagrade.
Neprikladna terapija znači i pogrešno viđenje zdravstvenog stanja
Ipak, rezultati koje su dobili su pomalo iznenađujući. Naime, ispostavilo se kako samo 8,96 posto ispitanika koji koriste takozvane nesteroidne protuupalne lekove, odnosno NSAIL (kao što su aspirin, ibuprofen i naproksen) ili paracetamol, odnosno samo njih 4,29 posto koji koriste opioidne analgetike (kao što je morfij) imaju prikladnu terapiju ovim lekovima. Tačnije, više od 90 posto ispitanika koji koriste terapiju ovim analgeticima nemaju prikladnu terapiju po jednom ili više definisanih kriterijuma.
Takođe, autori rada su potvrdili sumnje da oni koji dobijaju neprikladnu terapiju percipiraju svoje zdravstveno stanje kao lošije i žele veću zdravstvenu brigu od onih koji dobijaju prikladnu analgetsku terapiju.
Više je pogrešaka kod davanja terapije
Najveći problem uzimanja terapija leži u nekoliko stvari, a to je uopšteno govoreći primena lekova protiv bolova svakodnevno u predugom periodu, kao i nekorišćenje maksimalne doze leka ili pak korišćenje preniske doze lekova i kombinovanje dva ili više leka koji deluju na središnji nervni sistem.
Detaljnije nam je sve objasnio Bišćan:
– Najčešći razlozi neprikladnosti terapije NSAIL-ima bili su primena ovih lekova svakodnevno u razdoblju dužem od sedam dana bez profilakse gastrointestinalnog krvarenja inhibitorima protonske pumpe ili pak korišćenje kombinacije ovih lekova duže od 8 sedmica i neefikasnost terapije uz izostanak primene maksimalne doze leka. Kod opioidnih analgetika, najčešći uzroci neprikladnosti terapije bili su primena ovih lekova bez profilakse laksativima, primena u kombinaciji s dva ili više leka koji deluju na središnji nervni sistem te preniska doza u terapiji.
Optimizacija terapije bi mogla imati veliku ulogu
Baš kao i svaki radi i ovaj je imao svoje ciljeve i svrhu. Tako su svojim radom Bruna i Nikola hteli ukazati na nepravilno korišćenje lekova protiv bolova, ali i na to koliko je važno uključiti farmaceute u zdravstvenu brigu o osobama starije životne dobi, a posebno onih koje borave u domovima za starije.
– Većina terapijskih problema, s kojima se suočavaju osobe starije životne dobi, može se ili ublažiti ili u potpunosti ukloniti kvalitetnim upravljanjem farmakoterapijom, gde znanja koja imaju farmaceuti mogu biti od velike koristi. Optimizacija terapije lekovima kod ove populacije mogla bi igrati veliku ulogu u poboljšanju kvalitete života i smanjenju rizika od dodatnih komplikacija povezanih s neprikladnim korišćenjem lekova, kazao je Bišćan.
Dodao je i kako je za ostvarivanje bolje brige o starijima i za kontrolu terapije lekovima potreban timski rad različitih struka u zdravstvu.
Potrebna su dodatna istraživanja
Ipak, kako bi se nešto promenilo potrebno je sprovesti daljnja istraživanja na većem broju ispitanika, kako bi mogli adekvatnije analizirati prikladnosti terapije analgeticima kod osoba starije životne dobi te prikladnosti njihove terapije uopšteno.
– U budućnosti se nadamo da ćemo daljnjom edukacijom u području kliničke farmacije steći znanja, veštine i prilike koje će nam omogućiti da budemo među pokretačima ove promene te da ćemo svojim uticajem pomoći u optimizaciji terapije što većeg broja pacijenata, kazali su autori.
