U bajinobaštanskom selu Rača u toku je rekonstrukcija nekadašnje škole, a preuređeno zdanje polako dobija svoju konačnu verziju i na putu je da postane jedinstveni objekat u regionu čija će namena biti dodatno očuvanje srpskog nacionalnog pisma.
Naime, nadomak dva za našu kulturu značajna manastira – Rače, u kome je radila čuvena prepisivačka škola a za vreme drugog svetskog rata čuvano Miroslavljevo jevanđelje, i manastira Rujan, kolevke prve štampane knjige – na školi bez
đaka, posle nekoliko meseci rada, osvanuo je natpis Muzej ćirilice. Projekat na izgradnji muzeja započet je u avgustu 2023, a prva faza koja podrazumeva građevinske radove od podova, preko fasade do zamene krova i stolarije na starom objektu, zamenu vodovodne, kanalizacione i elektroinstalacije, je završena. Uvedeno je grejanje, nabavljena oprema za dojavu i zaštitu od požara, pripremljena je projektna dokumentacija i pribavljene su dozvole.
Zagovornici ideje i izvođači radova ne vode trku s vremenom, ali vredno i planski rade pa sve ide sigurnim tokom.
– Ne dajemo sebi rokove jer nam brzina nije prioritet. Više nam je stalo da sve bude reprezentativno i da celina bude onakva kako smo zamislili. Za sada je završena kompletna rekonstrukcija i dobili smo prostor pogodan za muzej. Polako idemo prema stalnoj muzejskoj postavci – kaže Siniša Spasojević, vođa projektnog tima ovog kompleksa, i dodaje da su u planu i izgradnja amfiteatra, letnje pozornice, tematskog parka sa info-tablama i nabavka opreme.
Kako je ideja za izgradnju muzeja zasnovana na poznatoj istoriji manastira Rača i prepisivačkoj školi, deo postavke biće posvećen tome. Zbog velikog značaja škole za savremenu srpsku pismenost u ovom prostoru će biti predstavljen
i istorijski prikaz srpske pismenosti.
– Biće naravno i priče o zabranama sa kojima se ćirilica tokom istorije susretala, o razvoju pismu i promenama kroz koje je prolazila. Ideja je da se odvijaju i radionice i nešto što nije usko vezano za muzej, već da se na neki način
aktuelizuje priča o izuzetno malom korišćenju našeg pisma – navodi naš sagovornik, inače osnivač manifestacije „Ćirilična baština”.
Plan je i da postavka bude okrenuta i najmlađima i generacijama koje dolaze, kao i da se nove tehnologije iskoriste i učine da postavka bude zanimljivija i okrenuta i ka turistima.
– Cilj je da to ne bude klasičan muzej već da bude primamljiv i za turiste. Turizam nije prioritetan, ali jeste dodatni plus – objašnjava Siniša Spasojević za Glas osiguranika.
Radove na izgradnji muzeja u najvećoj meri finansiralo je Ministarstvo kulture kroz program „Gradovi u fokusu 2023”, kojim je opštini Bajina Bašta za projekat „Dom ćirilice” opredeljeno 17 miliona dinara, dok je lokalna samouprava obezbedila sredstva za pripremne radove i izradu projektne dokumentacije.
