Naša tela izgleda stare na nelinearan način, u brzim naletima kada stignemo do sredine 40-ih i ranih 60-ih godina.

Ovi nalazi dolaze iz studije istraživača sa Univerziteta Stanford, objavljene u avgustu prošle godine. Naučnici sa Stanforda su analizirali krv i druge biološke nalaze 108 učesnika starosti od 25 do 75 godina, koji su svoje uzorke
dobrovoljno, za potrebe studije, donirali nekoliko godina.

Istraživači su pratili više vrsta molekula u nalazima učesnika, uključujući RNK i proteine, kao i mikrobiome, ukupno oko 135.000 uzoraka.

Ispostavilo se da se hiljade ovih molekula i mikroorganizama – oko 81 odsto analiziranih – znatno povećalo ili smanjilo u određenim godinama.

Studija je otkrila da broj određenih tipova molekula u našem telu izrazito raste ili se smanjuje oko 44. godine života i još jednom, kada napunimo 60 godina.

– Iako je očigledno da starimo tokom celog života, postoje neke zaista dramatične promene, dva velika perioda u kojima se stvari izuzetno menjaju. Na primer, postoji veliki pomak u metabolizmu lipida kada su ljudi u 40-im godinama i u metabolizmu ugljenih hidrata kada su ljudi u 60-im godinama, i tokom tih perioda se određeni tipovi molekula u našem telu u velikoj meri povećavaju ili smanjuju – objasnio je vodeći autor studije Majkl Snajder, profesor genetike i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford.

Metaboličke promene koje su istraživači otkrili ne ukazuju na to da ljudi od svoje 44. sagorevaju kalorije sporije, već da telo drugačije razlaže hranu.
Kada se posmatraju specifični nalazi prema starosnoj grupi, značajne promene u četrdesetim godinama pronađene su i u količini molekula vezanih za kardiovaskularne bolesti, kožu i mišiće, i metabolizam alkohola, kofeina i lipida.

Krajnje pojednostavljeno, to znači opadanje zdravlja srca, više potencijalnih povreda i težeg mamurluka.

Promene oko šezdesete godine bile su povezane sa metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, regulacijom imuniteta, funkcijom bubrega, kardiovaskularnim oboljenjima i kožom i mišićima.

To ukazuje da su ljudi u ovom uzrastu imali oslabljeni imunitet, slabije varenje, bili su podložniji dijabetesu tipa 2, srčanim bolestima i problemima sa bubrezima.

Razlozi zbog kojih bi 44 i 60 godina mogle biti prekretnice u zdravlju još uvek nisu jasni, ali se autori studije nadaju da će u budućem radu moći da ispitaju nekoliko hipoteza.

– Otkrivanje promena početkom 60-ih godina života nije bilo toliko iznenađujuće, jer se tada javljaju povećani rizici od bolesti. Ali promene sredinom 40-ih koje su se podjednako dešavale kod žena i muškaraca bile su iznenađujuće – rekao je Snajder.

To sugeriše da, navode istraživači, iako menopauza ili perimenopauza mogu da doprinesu promenama uočenim kod žena u srednjim 40-im, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene kod oba pola. Još
uvek se ne može sa sigurnošću potvrditi na koji tačno način ti faktori utiču na zdravlje, pa bi identifikovanje i proučavanje uzročnika promena trebalo da bude prioritet za buduća istraživanja.

No bez obzira na uzroke, stručnjaci su saglasni da postojanje indikativnih grupa promena ukazuje na potrebu da ljudi obrate pažnju na svoje zdravlje, posebno u 40-im i 60-im godinama. To bi moglo da se očituje kroz povećanje vežbi
za zaštitu srca i održavanje mišićne mase u oba životna perioda, ili barem smanjenje konzumacije alkohola od četrdesetih godina pa nadalje jer od tog doba sposobnost metabolizma alkohola usporava.

Možda je ideja postepenog gracioznog starenja dovedena u pitanje, ali studija istraživača iz Centra za starenje na Mejlmen školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija, objavljena u decembru 2024, otkriva značajna poboljšanja zdravlja starijih osoba u poređenju sa prethodnim generacijama. Iako je studija rađena samo na ispitanicima u Engleskoj, u dobijenim rezultatima pojavili su se trendovi veoma slični kineskoj Longitudinalnoj studiji o zdravlju i penzionisanju.
Umesto da razmatra zdravlje kroz prisustvo ili odsustvo bolesti, studija sa Kolumbije primenila je nov pristup u ispitivanju funkcionisanja starijih, uključujući njihove kognitivne, lokomotorne, psihološke i senzorne kapacitete. Otkrila je da stariji danas imaju viši nivo fizičkog i mentalnog funkcionisanja nego prethodne generacije u istom uzrastu, te da su ta poboljšanja velika.

Recimo, 68-godišnjak rođen 1950. imao je sličan kapacitet kao 62-godišnjak rođen deceniju ranije. Zaključak studije je da su ključnu ulogu verovatno odigrala poboljšanja u obrazovanju, ishrani i sanitarnim uslovima tokom dvadesetog veka, uz napredak medicine kao jednog od važnih faktora.