Iako u crkvenom kalendaru nije obeležena "crvenim slovom", u našem narodu se veoma poštuje i ceni.

Ognjena Marija se posebno poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica je žena. Prema predanjima uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest.

Ne rade se nikakvi poslovi, posebno ne oni napolju
Postoji verovanje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i spada u "ognjevite" svece. Navodno, sveta Marina pali i kažnjava plamenom, odnosno ognjem, baš kao što i Sveti Ilija kažnjava gromom. Postoje razna predanja koju su se desila na Ognjenu Mariju - česti su i požari, ali i utapanja u jezerima, rekama ili bazenima. Po nekima se veruje se da je njena kazna stizala sve one koji nisu poštovali zabrane po pitanju radova i kupanja u velikim vodama.

Prema običajima, niko ne treba da radi, a posebno ne žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću i zato se i govori da na Ognjenu Mariju "ne valja ni konac u iglu udenuti". Praznuju je i oni svi koji su imali štete od groma i oluje, a izreka kaže - ko slavi Ognjenu Mariju siguran je u letinu.

Molitva

O, sveta velikomučenice Marina, ti si bila živi oganj vere u Gospoda Isusa Hrista, i zbog te vere si radosno i bez straha postradala, i udostojila se da dobiješ venac mučeništva od Samoga Gospoda. Tvojim svetim podvigom ti si za sva vremena pokazala da se mogu pobediti naši najveći neprijatelji spasenja – telo i đavo. Zato ti je Gospod podario veliku blagodatnu moć da nam pomažeš u mnogim nevoljama, a posebno u borbi sa zlim demonskim silama.

Zbog toga, mi svegrešni i nemoćni, pristupamo ti, sveta velikomučenice Marina, i prosimo tvoju blagodatnu pomoć. Pomozi nam da i mi pobedimo naše telo, koje nas na bezbroj načina vara, i kome u svakom zahtevu popuštamo, grešeći neprestano. Svojim molitvama Gospodu, učini da ustanemo iz blata u kojem se valjamo i da se očistimo od svih telesnih nečistota kroz duboko i iskreno pokajanje, kako bi mogli da postavimo dobar početak na putu spasenja.

Ali te još više molimo da nam pomogneš u ovoj teškoj i krvavoj nevidljivoj borbi koju vodimo sa duhovima zlobe, i koji su nas prevarili i uvukli u mnoge grehe, a da mi toga često nismo ni svesni. Zato svojim svetim molitvama sa Nebeskih visina odagnaj sve demone koji pletu zamke oko nas i odvode sa puta spasenja. Oni su svojom zlobom i lukavošću u nama posejali i gordost, i sebičnost, i mržnju, i zavist, i zlobu, i vlastoljublje, i slastoljublje, i srebroljublje, i sve druge strasti, koje su se u nama odomaćile, i postale kao neka naša druga priroda. Zato svojom ognjenom molitvom, sveta velikomučenice Marina, odagnaj sve te besove koji su se ustremili na nas, i pomozi da i mi ustanemo protiv njih jednim novim životom, kroz Crkvu Hristovu, kroz pokajanje, kroz vrlinski i neporočan život. Pomozi da se i u nama raspali neugasivi oganj ljubavi Božje, kojim si ti tako silno gorela, pa da sa trepetom budimo nad svakim svojim delom i mišlju, i da dušu ogradimo neprestanom molitvom i Bogomislijem. Tada će demoni bežati od nas sa strahom i neće moći mnogo da nam naškode. Neka bi, tvojim svetim molitvama, tako proživeli do kraja zemnog života, stalno stremeći ka Višnjem svetu.

A kada jednom sa dušama pređemo u carstvo duhova, pomozi da slobodno prođemo kraj zlih vojski satanskih, i da se udostojimo da sa radošću uđemo u svetlost Carstva Nebeskog, gde sve vojske Anđela, i svih Svetih, među kojima i ti lučezarno svetliš, sveta velikomučenice Marina, neprestano slave Presvetu i Životvornu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Mošti svete Marine čuvane su u Antiohiji, a prema drugim izvorima, njene mošti su prebačene u Italiju 908. godine. Sada se nalaze u Atini, u crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici, a njena desna ruka premeštene je na Svetu Goru, i nalazi se u manastiru Vatopedi. Na vrhu planine Langa u Albaniji nalazi se manastir posvećen ovoj svetiteljki sa delovima njenih svetih moštiju. Bezbrojna čuda dogodila su se i još uvek se događaju u ovom manastiru, a svedoci tih čuda nisu samo hrišćani već i muslimani.

Marina je rođena krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji. Bila je jedinica, a nakon što je kao mala ostala bez mame, otac, paganski žrec poverio je na staranje ženi koja je tajno bila hrišćanka i koja je vaspitavala je Marinu u hrišćanskoj veri. Kako je devojčica odrastala, tako je napredovala u hrišćanskom učenju i vrlinama. Priznala je ocu da želi da se pokrsti, ali on to nije mogao da prihvati i odrakao se. Njena vera u živoga Boga je bila toliko jaka da je ona dobrovoljno odabra težak put mučeništva, piše na sajtu SPC.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.