Desetog marta ove godine svet je obišla vest da je Banka Silicijumske doline (SVB), 16. najveća banka u SAD, propala dovodeći u pitanje sudbinu depozita klijenata od skoro 175 milijardi dolara. To je bila najveća propast jedne banke od 2008. godine. Dva dana kasnije svoja vrata je zatvorila i Signature banka, 29. po veličini u Sjedinjenim Državama, sugerišući tako da se finansijska panika proširila.

Ne ulazeći sada u razloge zbog kojih je do toga došlo, propast ovih banaka donela je uznemirujuće saznanje da je među investitorima koji su izgubili milione bilo i nekoliko desetina državnih i lokalnih penzijskih fondova javnog sektora. Među njima Kalifornijski penzijski fond za zaposlene u javnim službama, Sistem za penzionisanje nastavnika u državi Ohajo, Zajednički fond države NJujork i Fond za penziju državnih nastavnika, Penzijski sistem Viskonsina, Fond za obezbeđivanje penzionisanja vatrogasaca i mnogi drugi.

Penzijski fondovi u SAD su poslednju deceniju poslovali uglavnom jako dobro i imali neke od najboljih prinosa od investicija u istoriji. Kao i mnogi drugi, požnjeli su prednosti tehnoloških tržišta a
sada su, kao i oni, doživeli i finansijski udar. No, prvobitnu paniku umirile su izjave zvaničnika većine ovih fondova koje bi se mogle sažeti u zajedničku tvrdnju da su, bez obzira na akcije vezane
za SVB i Signature banku, ukupni gubici do sada minimalni u poređenju sa veličinom ukupne imovine ovih penzijskih fondova. Fondovi, i oni najveći, pretrpeli su relativno mali uticaj finansijske krize, uglavnom oko ili ispod jedan odsto vrednosti imovine, a odmah su reagovali i savezni zvaničnici koji su najavili programe podrške štedišama SVB-a.

– Postoje stotine miliona gubitaka. Ali, mereno u odnosu na stotine milijardi ukupne imovine to nije destabilizujući gubitak. Akcije koje su preduzeli Ministarstvo finansija, Federalne rezerve i Federalna korporacija za osiguranje depozita da osiguraju i zadrže depozite pomogle su da se ublaži situacija – rekao je predstavnik jednog kalifornijskog fonda.

Međutim, gubici u Severnoj Karolini, Ohaju ili Kaliforniji predstavljaju tek delić gubitka koji je pretrpeo švedski penzijski fond Alekta koji predstavlja više od 2,6 miliona ljudi. Alekta je u bankarskim krizama u SAD izgubila skoro dve milijarde dolara. Pre nego što je smenjen, Magnus Biling, izvršni direktor Alekte, rekao je za Blumberg da su investicije bile „veliki neuspeh“ i
da će fond verovatno otpisati njihov udeo kao gubitak. Već sredinom marta ovaj najveći švedski penzijski fond objavio je da je izgubio 19,6 milijardi kruna, odnosno 1,87 milijardi dolara kao rezultat svojih udela u američkim bankama pogođenim krizom a Magnus Biling nije dobio priliku da, kako je prethodno najavio, „preduzme akcije na osnovu naučenih lekcija.“

Alekta, kao profesionalni penzijski fond, upravlja imovinom od oko 115 milijardi dolara i otpuštanjem Bilinga želeo je da vrati i ojača veru investitora. – Gubici su ozbiljno narušili poverenje u Alektino upravljanje imovinom. Odbor je došao do zaključka da je Alekti potrebno novo rukovodstvo da sprovede neophodne promene u upravljanju imovinom i vrati poverenje – navela je ova
poslovna grupa u svom zvaničnom saopštenju. Međutim, kao i u slučaju američkih fondova, švedske finansijske vlasti su ublažile pretnje domaćim finansijskim institucijama, a Finansijska nadzorna uprava je saopštila da kriza nije ugrozila stabilnost sistema ni buduće penzije u bilo kom stepenu vrednom pažnje.

I ekonomski i finansijski stručnjaci u ovim zemljama slažu se da će propast američkih banaka imati minimalan uticaj na javne penzijske planove. Javni penzijski fondovi su pretrpeli udarac ali su bili bolje pripremljeni nego tokom krize 2008. godine. Da, kako je rečeno, neki će izgubiti novac ali to neće osakatiti nijednog od njih. Ipak, koliko god te izjave delovale umirujuće, ako ste penzioner ili član bilo kog penzijskog fonda, želećete precizno da znate kakvu je štetu naneo bankrot banke u kojoj je bio vaš novac.

Još više od toga, kažu poznavaoci, zabrinjava nedostatak transparentnosti u investicijama, odnosno ulaganjima penzijskih fondova. Od njih se očekuje sve veći prinos, i više od sedam odsto godišnje, a jedini način da se to postigne je preuzimanje značajnog rizika. Rizik za različite ljude znači različite stvari, ali ulaganje novca to izvesno jeste za svakoga. Čak i ako ostavite novac ispod dušeka, postoji rizik da će njegova vrednost vremenom biti narušena. A pravila investiranja i nisu tako komplikovana – što više rizikujete sa investicijom, postoji veći potencijal za bolju nagradu. Kao i veći potencijal za gubitak.