Stariji čovek, S.A. (63), je dijabetičar koji živi sam u Splitu.
Kako kaže, nema ni prijatelja ni neprijatelja, ali ipak nakon skorašnje situacije koja mu se desila nada se kako će se iz nečega lošeg izroditi jedno novo i lepo prijateljstvo.
Vidno emotivan, uzbuđen i tužan istovremeno, jedva da je mogao da prepriča šta mu se dogodilo.
Naime, kao i uobičajeno, ovaj bolesni penzioner išao je kući nakon što je obavio kupovinu.
- Popodne sam izašao iz prodavnice i stao na autobuskoj stanici. Osećao sam slabost i u jednom trenutku mi je pozlilo. Ustao sam i počeo da mašem vozačima da mi pomognu. Prošla su jedan ili dva automobila, a treći je stao. Čovek u belom autu koji mi je samo rekao da uđem i da ne pitam mnogo. Razgovarali smo putem gde sam mu se predstavio i rekao ko sam, međutim nisam upamtio ko je on - kazao je za Slobodnu Dalmaciju kroz suze.
- Došao sam kući i izmerio šećer. Imao sam hipoglikemiju i morao sam da legnem. Da nije bilo njega, možda me danas ne bi bilo ovde. Dijabetičar sam 40 godina i više provodim vremena ležeći nego šetajući. Jednom sam pao u nesvest i imao izliv krvi na mozgu, pa kad sam se probudio jedva sam preživio operaciju. Samo bih se tom čoveku hteo zahvaliti i upoznati ga. Teško mi je, kakav je dan iza mene, ali biće bolje, preživio sam i gore - rekao je on, te objasnio da se nada da će Splićanin koji mu je pomogao njegov tekst pročitati i javiti mu se.
