Štaviše, pravo nije imalo nikakve veze ni s njenim prethodnim zanimanjima. Prvo je bila profesionalni model za ruke brenda Lancôme, a zatim se bavila nekretninama.
Zbog promena na koje se odlučila njene su pedesete bile zahtevne, ali su joj šezdesete donele sve čemu se nadala, pa i više od toga.
“Pravni fakultet bio je težak. Doslovno sam bila u dobu u kojoj su bile i majke mojih kolega. Nisam imala društvo i osećala sam se stvarno izolovano. Ali, bila sam uspešna i jednom mi je profesor nakon vežbe pregovaranja rekao da nikad nije imao studentkinju koja je ovako vešto vodila razgovor za stolom.”
“Vreme sam provodila s advokatima specijalizovanim za porodično pravo pa sam počela da naslućujem da je to područje mog najvećeg zanimanja. Po završetku studija stažirala sam u kancelariji koja se bavila imućnim klijentima, ali to je bilo samo asistiranje ljudima koji se svađaju oko novca i to me nije privlačilo.”
Pravosudni ispit sa 60
Kad je sa 60 godina položila i pravosudni ispit, zaposlila se u firmi Legal Aid Society u rodnom Roanokeu u Virdžiniji. U međuvremenu se i razvela, prenosi Moje Vrijeme.
Danas, sa 68 godina, radi na 50 slučajeva porodičnog nasilja.
“Posao je emocionalno zahtevan, ali me ispunjava. Radim s neverovatnim ženama koje su prošle svakakve nedaće i u jednom trenutku rekle da im je dosta i da su spremne za promenu. Pružam im pravnu pomoć i aktivno učestvujem u njihovoj tranziciji iz jednog životnog razdoblja u drugo. Ispunjava me to”, kazala je ona za Gardijan.
Barbour je nazvala svoju karijeru spletom sretnih okolnosti.
“Do svoje 54. godine vodila sam opušten, ali nikad besciljan život. Iako sam bila najstarija od tri sestre, uvek sam se osećala kao jedinica što je u meni razvilo snažan osećaj nezavisnosti. Tokom srednje škole krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih učestvovala sam na skupovima za ženska prava. Naučila sam da mogu da krojim sopstveni životni put.”
Njena poruka glasi - iako se kaže da možemo ostvariti sve što želimo, ići na pravni fakultet ili postati lekari, ja to tumačim pomalo selektivno - neka budem svoja i radim ono što volim.
To sam i učinila, ali pritom nisam puno razmišljala o karijeri. Tako sam najpre otišla na put u Južnu i Srednju Ameriku, a onda sam dobila prvi pravi posao, i to kao model za ruke u agenciji Ford u New Yorku. Potom sam radila u Lancômeu, u vreme dok je Isabella Rossellini bila njihovo zaštitno lice. Ja sam bila njene ruke, podseća se ona.
Nakon karijere modela za ruke upoznala je (bivšeg) supruga. “Zajedno smo obnavljali kuće i prodavali ih, to mi je došlo kao nešto prirodno jer dolazim iz porodice građevinara, počevši od pradeda”, ističe.
Hrabro i u sudnicu
Potom se osvrnula na izbor advokatske karijere.
“Odmalena sam bila svesna nejednakosti. Majka je stalno volontirala, a ja sam je pratila pa smo zajedno delile hranu onima kojima je bila potrebna. Već kao devojčica znala sam da želim usvojiti dete. Danas je moja 26-godišnja kći medicinska tehničarka u hitnoj pomoći. Majka pak ima 92 godine te i dalje volontira u hospiciju".
Barbour veruje da je napokon pronašla svoje zvanje iako ju je sudnica isprva plašila. “Mama mi je uvek govorila da radim ono čega me strah. Tako sam postigla da je danas taj moj strah nestao. Volim svoju kancelariju i svoje klijentkinje. Ne vidim kraja svojoj karijeri. Ovo je privilegija, a ne posao.”, zaključila je Elizabet.
