Među osobama starijim od 65 godina u Srbiji je čak 40,7 odsto onih kojima je potrebna dugotrajna nega zbog teškoća u funkcionisanju, a među osobama sa invaliditetom od 18 do 64 godine još
ih je više – 64 procenta, pokazuju rezultati studije „Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji“, predstavljeni 2. marta u beogradskom Medija centru.
Studija je deo trogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom kovid-19 i budućih katastrofa“, i po istoj metodologiji i sa sličnim uzorcima rađena je na čitavom Zapadnom Balkanu. Cilj studije je da pomogne da se ostvari uvid u potrebe i dostupnost usluga dugotrajne nege koje će, s obzirom na tendenciju ubrzanog demografskog starenja u
regionu, biti sve potrebnije.
O studiji su govorili učesnici prezentacije, a Karin Traunmiler, zamenica ambasadora Austrije u Republici Srbiji, je istakla da je to jedan od dva projekta koje podržava austrijska vlada i koji se fokusiraju na starenje, odnosno na pomoć starijima, i ističu važnost integrisanog sistema usluga dugotrajne nege.
– U izveštaju se navodi da starenje stanovništva stvara nove pritiske na sistem dugotrajne nege i zdravstvene zaštite, i u skladu sa tim predlažu se reforme u sistemu, od uspostavljanja institucija za dugotrajnu negu pri Vladi Srbije, razvoja usluga za starije u zajednici ulaganjem u rehabilitaciju i prevenciju, do inovativnih tehnologija sa ciljem da se smanje troškovi i poveća efikasnost u ovoj
oblasti – rekla je šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji, Borka Jeremić.
Rezultate istraživanja detaljnije je predstavila Tijana Veljković iz SeKonS grupe za razvojnu inicijativu.
– Istraživanje u okviru ove studije, rađeno na uzorku od 650 osoba starijih od 65 godina i OSI od 18 do 64 godine, govori da je starijim osobama podrška najpotrebnija u aktivnostima održavanja domaćinstva, plaćanju računa i nabavci, odlasku kod lekara, organizovanju popravki u stanu, i to više ženama nego muškarcima (izuzev kod pripreme hrane), dok svaka deseta osoba koja ima
potrebu za nekim oblikom dugotrajne nege nema nikakvu podršku već je prinuđena da se snalazi sama – navela je Veljković.
Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS), Ivanka Jovanović, ukazala je na sličnosti koje postoje između prepreka sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i starije osobe. Kako je navela, prema jednom istraživanju čak 46 odsto osoba starijih od 65 godina širom sveta ima neki oblik invaliditeta, što potvrđuje činjenicu da se može dobiti ogroman benefit ukoliko se pitanja vezana za dugotrajnu negu, kako iz perspektive starijih tako i iz perspektive OSI, rešavaju istovremeno.
Direktorka SeKonS-a Olivera Vuković rekla je da ovakva istraživanja treba da posluže kao osnov za zagovaranje promena u sistemu socijalne ali i zdravstvene zaštite, koje će biti utemeljene na konkretnim podacima.
Zaključke istraživanja sumirala je Nataša Todorović, koordinatorka projekta ispred Crvenog krsta Srbije i jedna od autorki studije, koja je navela da je najvažnije integrisati sistem pružanja usluga, povećati kapacitet pružaoca usluga, ali i povećati raznovrsnost usluga. Koordinator projekta bio je Crveni krst Srbije uz podršku Evropske unije, Austrijske agencije za razvoj i austrijskog
Crvenog krsta.
