Na dan početka Vaskršnjeg posta, pravoslavci poštuju običaje koji su osmišljeni kako bi se prizvao napredak i blagostanje.
Muškarci, običaj kaže, treba da se uzdržavaju od hrane i to do prvog mraka.
Kuća treba da se očisti, deca ošišaju, a odrasli i obriju. Za dobar napredak poslova, neka se započnu veliki poslovi.
Žene na selu odlaze na njive i bacaju žito da bi usevi bili bez korova i kukolja. Ranije domaćice nisu prele niti dozvljavale da se jede kašikom kako ptice ne bi napadale prinose.
A običaju nalažu i da se sve do četvrtka ne koristi kašika, da devojke ne nose nikakav nakit, da se nigde ne igra i ne peva i da se uveče okuplja porodica (u nekim krajevima deca spremaju kokice i to je jedina večera).
Običaj je i da se na Čisti ponedeljak ne daje ništa iz kuće.
Post prati uzdržavanje od mrsne hrane i što je bitnije, oslobađanje od zlih misli i dela. Post nas uči pokajanju i molitivi i na miran način priprema za proslavu Vaskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika.
Na Časnu nedelju nadovezuju se Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja i Nedelja pravoslavlja.
