Agatopod je bio đakon, a Teodul podđakon crkve u Solunu, prema verovanju jedan je bio starac, a drugi mladić.

Za vreme Dioklecijanovog progona pozvani su na sud.

Odazvali su se sa radošću i išli vičući, "mi smo hrišćani".

Svi saveti sudije da se odreknu hrišćanske vere i da se pokore bili su uzaludni, nisu se pokolebali, što je za uzok imalo tamnicu.

Nakon dugog tamnovanja, osuđeni su na smrt, potapanjem u more.

Vezali su im kamen oko vrata i ruku i poveli da ih bace u more. Kada su hteli da gurnu Svetog Agatopoda, on je rekao: "Evo drugim krštenjem peremo se od svih grehova i čisti odlazimo Isusu Hristu". More ih je izbacilo na obalu, nakon čega su ih hrišćani sahranili.

Sveti Teodul se javio poznanicima, kao anđeo u belom i poručio da se njegovo imanje razdeli siromasima.