Posle propasti Srpskog carstva u Smederevu 1459. godine srpsko despotsko dostojanstvo u Sremu i Slavoniji preuzima Stefan Štiljanović.

Rodom iz Paštrovića, odgojen u porodici utemeljenoj na hrišćanskim vrednostima i obučen u vojničkim veštinama.

Doba njegove vladavine bilo je teško, ispunjeno žestokim turskim zulumom i austro-turskim pritiscima, tokom kojih je Stefan mudro vodio svoj narod i hrabro ratovao protiv Turaka.

Kada su, nakon svih ratnih pustošenja, Turci zaplenili svu stoku Srbima i odveli radno sposoban narod, u našem narodu je zavladala teška glad.

Tada je Stefan Štiljanović otvorio svoje žitnice, podelio žito narodu i tako ga prehranio.

Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja.

Upokojio se oko 1543. godine.

Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.

Pravedna Jelena se zamonaši kao Jelisaveta.

Netruležne mošti svetog kneza Stefana Štiljanovića nalaze se u Sabornoj crkvi u Beogradu u levom kivotu, zaštitnika gladnih i sirotih, naročito tokom ratova, teških vremena, napada neprijatelja i ličnih iskušenja.

Kivot sa njegovim moštima otvara se utorkom na molebanu srpskim svetiteljima, a proslavlja se 17. oktobra.