Sveti Kliment rođen je 258. godine, u gradu Ankiri od oca neznabošca i majke hrišćanke.

Njegova blagočestiva majka Efrosinija proreče svome sinu mučeničku smrt i ostavi ovaj svet kada Klimentu beše dvanaest godina.

Njena drugarica Sofija uzme Klimenta u svoju kuću kao sina, i pomože njegovo vaspitavanje u hrišćanskom duhu.

Toliko beše Kliment pročuven zbog svog dobrodeteljnog života da bi izabran za episkopa ankirskog u dvadesetoj godini svoga života.

U mladim godinama on je stekao mudrost starca i velikom uzdržljivošću ukrotio i pobedio svoje telo.

Hranio se samo hlebom i zeljem, i ništa nije jeo zaklano i krvno.

U vreme Dioklecijana bi mučen tako strašno „kako nikad niko od postanja sveta“.

Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučitelja su ga mučili.

Kada su ga jednom udarali po licu, pljuvali i zube mu lomili, on doviknu mučitelju Domentijanu: „Počast mi činiš, o Domentijane, a ne mučiš me, jer i Gospodu mojemu Isusu Hristu usta bejahu tako bijena i obrazi šamarani, pa, gle, i ja nedostojni sada se toga udostojih!“

Kada bi doveden pred cara Dioklecijana u Rim, car postavi na jednu stranu razna oruđa za mučenje a na drugu darove, odlikovanja, odela, novce – sve što car može darivati, pa onda reče Klimentu da bira.

Mučenik Hristov s prezrenjem pogleda na sva blaga careva, pa izabra oruđa za mučenje. I bi mučen neiskazano: komad po komad mesa otkidan mu je s tela, tako da su se kosti belele ispod mesa. Najzad bi posečen od vojnika, 312. godine u crkvi u Ankiri, kada kao arhijerej služaše službu Božju.

Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna, ostalo je zapisano.

Zbog njegovog velikog mučeništva, narodno verovanje kaže da na današnji praznik niko ne bi trebalo da dira noževe i ostale oštre predmete kako ne bi povređivao rane Svetog Klimenta.