Bio je izabran za patrijarha protiv svoje volje, a kad se sukobio sa carem Lavom V Jermeninom bio je proteran na ostrvo Prokonis, gde je posle 13 godina preminuo.

Patrijah carigradski upravljao je crkvom mudro i revnosno od 806. do 815. godine.

Iako je iza sebe ostavio više bogoslovskih, kao i dva istoriografska dela, poput mnogih pravednika preminuo je u velikoj bedi.

Nikifor je nekoliko godina službovao na dvoru kao i njegov otac. Ali, odlučio je da ostavi dvor i udalji se do obale Bosfora, gde je sagradio manastir, i ne sluteći da će jednog dana postati patrijarh.

Manastir koji je Nikifor Carigradski podigao ubrzo se napunio monasima, a on je upravljao manastirom ne primajući monaštvo govoreći da je nedostojan.

Monasi su se čudili, jer je on svojim hrišćanskim načinom života njima služio kao uzor.

Koliko je bio učen i posvećen hrišćanstvu dovoljno govori činjenica da je pre nego što će podići manastir učestvovao na Sedmom vaseljenskom saboru kao mirjanin (svetovnjak), po volji cara i patrijarha.

Na Saboru se istakao izvanrednim poznavanjem Svetog pisma.

Kad je preminuo patrijarh Tarasije, Nikifor je izabran za patrijarha protiv svoje volje. Ustoličen je u Aja Sofiji 806. godine.

Sukobio se sa carom Lavom V Jermeninom koji je izdao hrišćanstvo, a posle tog sukoba car ga je iz Aja Sofije prognao na ostrvo Prokonis, gde se nalazio manastir koji je Nikifor sam sagradio u čast Svetog Teodora.

Tu je Sveti Nikifor proveo poslednjih 13 godina svog života.

Njegove mošti prenete su u Carigrad na današnji dan 846. godine. Najpre su bile položene u Aja Sofiji, a potom u crkvi Svetih Apostola.

Verovanja

U narodu postoji verovanje da bi na dan prenosa moštiju Svetog Nikifora Carigradskog obavezno trebalo otići u crkvu i upaliti sveće za pokojnike.

Veruje se i da su molitve izgovorene na današnji dan u crkvi ili hramu važne za napredak i zdravlje članova porodice.