Praznik Cveti uvek pada u nedelju, dan posle Lazarove subote.
Slavi se u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima.
Cveti su praznik kojim se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. U narodu se kaže da treba ubrati cvet, jer će se tako ispuniti svaka vaša želja.
Na kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta je ovaj veliki praznik.
Cveti su dobile ime po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
To je ujedno i uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na poslednju nedelju njegovog života.
Na Cveti treba započeti neki posao
Iako spada u velike praznike postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, pa bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti važne odluke.
U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće i odatle naziv samog praznika, a običaj je da se cveće nabere i uveče uoči Cveti i ostavi u vodi da prenoći.
Narodni običaji na praznik Cveti
Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja.
Stavlja se u buket ili venac i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice.
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. To je, drugi put od početka Velikog posta, dan kada je dozvoljeno jesti ribu.
Vernici zatim ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.
