Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Vaznesenja Gospodnjeg, Spasovdan, kojim se obeležava 40. dan nakon Vaskrsa kada se Isus Hristos uzdigao na nebo.

Prema hrišćanskom verovanju, Hristos je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti. Četrdeset dana kasnije njegovi učenici su se nalazili za trpezom. Tog dana Hristos im se ponovo javio i rekao: "Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".

Hristos je, prema predanju, učenicima obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima, i tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri.

Odatle je potekao naziv Spasovdan, koji je jedan od deset praznika posvećenih Isusu Hristu i uvek se slavi u četvrtak.

 

Prema verovanju, Hristos je podignutih ruku blagoslovio učenike, nakon čega se počeo uznositi na nebo, čime se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Spasovdan je krsna slava grada Beograda, a SPC je pozvala Beograđane i sve ljude dobre volje da svojim prisustvom i molitvama uzmu učešće u tradicionalnoj Spasovdanskoj litiji, koja će ove godine biti održana sa početkom u 19 časova. Litiju, koja još od davne 1862. godine prolazi ulicama Beograda, ove godine će predvoditi patrijarh srpski Porfirije, a na čelu litije će biti nošena i ruka Svetog Save, koja je jedini deo svetiteljevih moštiju preostao u Srbiji nakon njihovog spaljivanja na Vračaru 27. aprila 1594. godine, navedeno je u saopštenju SPC.

Ruka Svetog Save stići će iz manastira Mileševe u Beograd danas u 17.30 časova, a tim povodom će ispred Vaznesenjske crkve biti priređen svečani doček, nakon čega će uslediti praznično večernje bogosluženje.

Spasovdanska litija kretaće se od raskrsnice ulica kneza Miloša i kralja Milana do Svetosavskog hrama na Vračaru.

Mošti Svetog Save biće izložene u hramu na Vračaru na poklonjenje i celivanje vernima i narednih dana uz svakodnevna bogosluženja.

Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu i tako čuva uspomenu na dan kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom.

Na Spasovdan se ne rade teški poslovi

Spasovdan je veliki praznik, pa se na taj dan, prema narodnom verovanju, ne obavljaju teški fizički poslovi. Veruje se da praznik može zaštititi dom od nesreće, a decu od bolesti. Poštovan je još u predhrišćanskim vremenima, a naročito je bio cenjen u vreme cara Dušana. Značajno je što je upravo na Spasovdan 1349. godine obnarodovan čuveni Dušanov zakonik, koji je zatim dopunjen na isti praznik 1354. godine.

 

Narodno predanje kaže da se na ovaj dan Gospod spasao zlih ljudi i uzneo se na nebo, a postoji i verovanje da je Bog pobegao od grešnih i nevaljalih, pa se smatra da je to dan velike sreće, pogodan za započinjanje novih poslova.

Praznik je od davnina bio značajan za stočare i zemljoradnike, a poznat je i pod nazivom Spasovlje, jer se smatra za vrlo srećan dan.

Prem običajima, još pre zore, krstonoše odlaze do zapisa – osveštanih stabala, najčešće hrastova ili divljih voćki, poput krušaka – noseći barjake i krst. Okupljeni narod kiti stablo vencima i prinosi darove. Litije se organizuju radi blagostanja, plodnih useva i željene kiše. Krstonoše kruže oko stabla, mole se i pevaju, dok sveštenik vrši obredni čin. Nekada je postojala praksa da sveštenik stavi zapis u stablo kako bi čuvalo selo od štetočina. Takva sveta stabla, naročito rasprostranjena u Šumadiji i Vasojevićima, smatrana su svetinjama koje je grehota dirati ili seći.

Postoji verovanje da se na Spasovdan ne radi kako grom ne bi udarao, a u leskovačkom kraju se veruje da se time izbegava nesreća i pošast u vidu insekata na usevima. Raširen je običaj da se na taj dan u polja, torove, bašte i pčelinjake zabadaju krstovi od leskovih grana – ako to već nije učinjeno na Đurđevdan.

Običaj je nalagao i da se pre izlaska sunca ljudi kupaju u reci ili moru, kolje se jagnje kao žrtva svecu, a obavezno se priprema i cicvara. Čobani su od grana leske pravili krstiće koje su ujutru postavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, kao i po torovima, njivama i oborima. Takođe, do Spasovdana se nije koristilo mleko iz nove godine.

Vernici su prisustvovali liturgiji, a po izlasku iz crkve domaćini su vodili goste kući na svečani ručak. Oni koji nisu imali goste, ostajali su ispred crkve gde su slavlje nastavljali zajedno sa drugim vernicima.

Tamo su se pekli jaganjci, služilo piće, prodavali kolači, bombone i sladoled.

Prema običajima, muškarci se tog dana ne briju, žene se ne umivaju, a deca se ne kupaju.

Takođe, ne spava se preko dana kako se ne bi dremalo tokom cele godine.