Ostareo kao neznabožac i žrec idolski Lukilijan, kao sed starac, pozna istinu hrišćansku i krsti se.
Njegovo obraćanje u Hrišćanstvo izazove veliko uzbuđenje među neznabošcima u Nikomidiji, i on bude izveden na sud, pa pošto se ne hte odreći svoje nove vere, ljuto bijen i sav isprebijan bačen u tamnicu.
U tamnici zateče četiri mladića: Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, zbog vere u Hrista zatočenih.
Obradova se starac mladićima i mladići starcu, i svi skupa provođahu vreme u pobožnim razgovorima, molitvama i psalmopjeniju.
Kada ih izvedoše iz tamnice, mučiše ih raznim mukama, i najzad poslaše u Vizantiju, gde mladići behu mačem posečeni od vojnika, a Lukilijan na krst raspet od Jevreja.
Zlobni Jevreji celo mu telo izbodu ekserima.
Neka devica Paula uze tela mučenika javno i sahrani ih časno.
Za to bi optužena, i posle muka posečena, primivši od Gospoda dva venca: venac devstva i venac mučeništva.
Mučeništvo njihovo dogodilo se u vreme cara Avrelijana, između 270-275. godine.
Molitva:
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona:
Njihovim molitvama spasi duše naše.
