Ostrvo Murano u Venecijanskoj laguni postalo je slavno zbog proizvodnje murano stakla. Svojom arhitekturom i kanalima, podseća na Veneciju, pa ga mnogi nazivaju Venecijom u malom. Za izradu stakla nije bila dovoljna samo vrhunska veština već i apsolutna posvećenost: duvačima stakla bili su zarobljenici zanata, izolovani na ostrvu kako bi sačuvali tajnu, a odlazak se kažnjavao smrću.

Murano je svetski centar u proizvodnji stakla, poznat po ručno rađenim unikatnim predmetima od murano stakla. U čuvenoj fabrici na ostrvu kupuju državnici, sultani, glumci, obični ljudi. Na ostrvu postoje i privatne radionice i umetnički studiji u kojima se prave sitnice od murano stakla.

U fabrici rade vrhunski majstori čiji je zanat strogo čuvana tajna, ali sam imala privilegiju da me ugosti vlasnik fabrike i ponešto od toga otkrije.

Recept za smešu je takođe strogo čuvana tajna, ali se zna da postoji posebna srazmera olova i kvarca.

Koristeći pesak kao osnovni element, staklari su u početku nailazili na probleme u postizanju traženog kvaliteta i zaista je bio potreban dug period da se oni prevladaju. U ostrvskim radionicama nastalo je optički prozirno staklo, emajlirano staklo (smalto),staklo protkano nitima od zlata (aventurin), staklo raznih boja (millefiori), mlečno staklo (lattimo), kao i staklo koje je odlična imitacija dragog kamenja.

U fabrici se prvo naprave stakleni štapići – milefjori, dugi oko 30 centimetara, koji se u daljoj obradi tope na 1.500 stepeni, zatim se obrađuju, i mešaju sa običnim staklom.

Murano staklo se sastoji od 70 odsto kvarcnog peska i 30 odsto drugih supstanci koje se nazivaju fluksovi i stabilizatori koji pomažu da se staklo formira na nižoj temperaturi, a stabilizatori osiguravaju da se staklo ne rastvara u vodi. U principu, muransko staklo je providno. Prelepe boje se postižu dodavanjem minerala, oksida i raznih hemikalija.

[caption id="attachment_34133" align="alignnone" width="259"] Foto Pixabay[/caption]

Stakleni štapići u boji od kojih nastaje umetnost murano stakla
Kada majstor napravi svoj predmet, pokazuje ga turistima, a odnedavno, uz pristojnu cenu od 10 evra, možete ući u radionicu duvača stakla i uživati u njihovoj veštini. Posetiocima je dostupan i prodajni deo sa staklenim figuricama, nakitom, čašama.

Tehnika oblikovanja stakla i način izrade skoro da se nisu menjali od nastanka ovog zanta. Prvi počeci obrade stakla datiraju još od antičkog Rima. Rimljani su umetnost duvanja i oblikovanja stakla preuzeli od Feničana, Egipćana i Asiraca. Naravno, svoj zanat su vremenom doveli do savršenstva.

„Umetnost koja je povezana sa staklom nastala je 982. godine, o čemu postoji dokument koji se čuva u spisima Venecije", napomenuo je Masimilijano Bunjo.

Godine 1921. nastali su temelji murano stakla kakvo poznajemo. Tada su Đakomo Kapelin i Paolo Venini osnovali proizvodni pogon - Vetri Soffiati Muranesi Cappellin, Venini & C... koji postoji i danas.

Duvači stakla kao zarobljenici tradicije i ostrva

[caption id="attachment_34134" align="alignnone" width="720"] Foto Pixabay[/caption]

Prva murano fabrika bila je u Mestrama, u doba Napoleona, objašnjava Masimilijano Bunjo, galerista i vlasnik galerije „Bunjo" u Veneciji:

„U tom periodu u Mestrama je živelo oko 150.000 ljudi, danas ih je oko 35.000. Tokom vladavine Napoleona, fabrika je iz Mestara preseljena na otrvo Murano, jer su se stanovnici Venecije plašili da će iskre koje nastaju pri obradi stakla izazvati požar.”

Proces proizvodnje stakla u fabrici Murano

[caption id="attachment_34132" align="alignnone" width="510"] Foto Pixabay[/caption]

Kada je 1295. godine donesena uredba prema kojoj je duvačima stakla zabranjeno da napuštaju ostrvo, oni su postali zarobljenici zanata i ostrva. Bili su izolovani na ostrvu da bi sačuvali tajnu, a tada se odlazak sa ostrva kažnjavao smrću. Duvači stakla bili su privilegovani u društvu tog vremena.