Veruje se da biljke "plaču", odnosno ispuštaju zvuke kada ih sečemo, a naučnici su te zvuke zabeležili kod paradajza i duvana, kao i kod kukuruza i vinske loze.

Ultrasonične vibracije su ranije snimljene kod određenih vrsta uz pomoć senzora koji su direktno dodirivali biljku.

Međutim, nova studija po prvi put dokazuje da biljka zaista ispušta zvuke, koje mogu čuti životinje sa izraženim čulom sluha, poput miševa i moljaca i to čak sa udaljenosti od pet metara.

Ljudi ne mogu da čuju ove zvuke, jer naše uho ne uspeva da uhvati tako visoke frekvencije. Zato su naučnici spustili frenkvencije biljke, kako bi i mi mogli da ih čujemo.

Biljke u većini slučajeva ispuštaju zvuk sličan kokanju kokica, a veruje se da su u pitanju mehurići vazduha koji pucaju u stabiljki, manje od jednom u satu.

Međutim, paradajz koji nije zalivan pet dana ispuštao je ovaj zvuk češće i jače, gotovo na svaka dva minuta.

Kada je biljka paradajza bila isečena, ispuštala je zvuk poput alarma na svakih 2,5 minuta.

Profesor Lilah Hadani, biolog na Univerzitetu u Tel Avivu i jedan od autora studije, koji je pregledao na stotine biljaka kaže da su otkrili da je svet oko nas pun zvukova koje ispuštaju biljke.

"I ti zvuci sadrže informacija, recimo da im nedostaje vode ili da su povređene", kaže Hadani.

On kaže da pretpostavlja da te zvuke mogu da čuju živa bića oko nas.

"Poput glodara, slepih miševa, raznih insekata, a vrlo verovatno i druge biljke, koje mogu da čuju visoke frenkvencije", kaže Hadani.

Prema tome, inače idilično polje cveća je u stvarnosti veoma bučno. Jedino što mi ne možemo da čujemo te zvuke.

Ultrasonični snimci, napravljeni sa dva mikroskopa koji su se nalazili pokraj svake biljke koja je bila predmet studije, podupiru teoriju da biljke mogu zvucima da upozore jedna drugu na opasnost od suše ili gladnih životinja.

Kada bi biljke unapred znale da je malo vode, mogle bi da zatvore pore na lišću kako bi sačuvale vodu. A ako bi čula buku druge biljke, čije je stablo uništeno jer ga je životinja pojela, ta biljka bi tada mogla da emituje isparljiva jedinjenja da odvrati gladnu životinju.

Naučnici su koristili algoritme veštačke inteligencije da uporede buku zdravih biljaka paradajza i duvana sa onima koje su bile posečene ili lišene vode do dve nedelje u zvučno izolovanoj akustičnoj komori.

Otkrili su da biljke, koje nisu zalivane, emituju "pozive u pomoć", pre nego što su počele da se suše, nakon pet dana bez vode, a sve više kako su dehidrirale.

Ovi zvuci bi uzgajivačima mogli da pomognu, te bi uz pomoć senzora mogli da znaju koja je biljka "nesrećna" i žedna, a farmeri bi mogli da spasu useve.

Naučnici su takođe otkrili da biljke, uključujući vinovu lozu, pšenicu, kukuruz i kaktuse, stvaraju pravu buku kada su sečene ili dehidrirane.

Zvukovi su trajali duže kada je biljka bila dehidrirana duže vreme, a činilo se da različite biljke proizvode različite frekvencija buke.

Stručnjaci smatraju i da ovi zvuci mogu biti od pomoći stvorenjima kao što su moljci, koji polažu larve na biljke, pa će dehidrirane smatrati neprikladnim.