Odnedavno u Beogradu, a zatim i u Novom Sadu, Čačku, Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, nastupa jedan hor sa neobičnom misijom – da dokaže da svako može da peva, pa je s obzirom na tu neobičnost za kratko vreme stekao i munjevitu popularnost.

Ovaj hor, Pop hor, nema audiciju, note, niti starosnu granicu a donosi veliku radost svojim članovima. Zapravo, u njihovim nastupima i nije lako odrediti ko su horisti a ko publika – uživaju svi zajedno, izmešani, pevajući iz glasa, oslobođeni svake brige da li za to imaju talenta ili ne, piše Glas osiguranika.

Ljudi pevaju oduvek i nema poznate ljudske kulture koja to ne čini. Postoje dokazi da se pevanje razvilo i pre govornog jezika. Neki antropolozi veruju da je pevanje u grupi kao društvena i kooperativna aktivnost dalo evolucionu prednost za rane ljude. Međutim, u savremenom svetu smo se, malo po malo, odvojili od pevanja. Posebno ako nas je neko ubedio da to ne umemo, jer novo društvo koje u svemu vidi kompeticiju izdašno stavlja razne etikete pa i onu – nepevača.
Ali, dobra vest je da nije važno šta drugi misle o našem sluhu i pevanju. Naš glas je jedna od najličnijih stvari koje imamo, on je deo našeg identiteta i sami biramo kako ćemo ga koristiti. A pevanje je jedan od najbržih načina da dan pun dosade i napora preobratimo u zabavan i radostan.

Da radost pevanja nije samo prolazan subjektivni osećaj potvrdile su i mnoge ozbiljne studije koje su izučavale njegove zdravstvene benefite.

Recimo, ona koju su uradili istraživači Centra za nauku o izvođenju, britanskog Kraljevskog muzičkog koledža, otkriva da pevanje donosi oslobađanje od nervoze i uznemirenosti smanjenjem nivoa hormona stresa. Istovremeno oslobađa endorfin, serotonin i dopamin – „srećne” hemikalije koje čine da se osećamo dobro, ali to znamo i bez nauke. Dalje, pevanje je odlično za naš imuni sistem jer povećava nivo imunoglobulina A koji je neophodan za imunitet, a stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu tvrde da donosi i ogromne fizičke koristi – poboljšava disanje, tonus i napetost mišića.

To su samo neke od blagodeti koje pevanje može da postigne na individualnom nivou, a kada se jedna osoba pridruži drugima, moć pesme je još nespornija. Jer, zadovoljstvo zajedničkog nastupa, čak i bez publike, čini da prethodnim
benefitima dodamo i osećaj pripadnosti, vezu sa svetom oko sebe ili bar osobom koja stoji pored nas. To je i najvažniji razlog zašto su se posle pandemijskog zatvaranja 2020. mnogi horovi preselili na internet omogućavajući ljudima
da nastave da pevaju zajedno. I oni koji to nisu ranije radili, pridružili su se horovima i ujedinili preko onlajn pevačkih grupa jer je zajedničko pevanje činilo da se osećaju dobro. Sećamo se dirljivih scena italijanske zajednice koja peva sa svojih balkona i muzičara koji improvizuju koncerte iz svojih stanova kako bi zabavili sugrađane. Moć muzike koja okuplja ne može se potceniti, o čemu svedoči i više od 35.000 horskih događaja emitovanih preko samo jedne veb lokacije (Eventbrite) između marta 2020. i marta 2021, u kojima je javnost mogla aktivno da učestvuje.

 

Dakle, pevanje nas čini srećnim, povećava prag bola, jača imunitet i fantastična je zajednička aktivnost. Uz to je besplatno i svima dostupno, pa zašto onda ne peva nas više?

 

Jedan od odgovora bi sigurno bio i – zato što mislimo da ne umemo. U uklanjanju te barijere upravo leži popularnost hora s početka teksta, kome smo svi slobodni da se pridružimo. Treba nam više vere u moć pevanja i nevažno je da li smo u tome dobri ili ne. Kao smeh i ples, pevanje je univerzalni jezik i radostan izraz naše ljudskosti koji delimo sa drugima. Ima nešto u tim zajedničkim trenucima kada se isključimo iz svakodnevnog postojanja i osetimo srećnim i bliskim sa onima oko nas.

Stoga valja potražiti društvo za pevanje bez povoda i razloga, lekovito je.