Nije malo onih koji pamte vreme kada su se penzije isplaćivale od uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i kada je na jednog penzionera dolazilo skoro četiri radnika. Nije takođe malo ni onih koji se sećaju da su se penzije dosta dugo isplaćivale iz republičke kase i to i do 48 odsto ukupnih sredstava što je bilo ogromno opterećenje za budžet. Situacija se u poslednje vreme ponovo preokrenula i za penzionere Fonda PIO zaposlenih primanja se isplaćuju isključivo od naplate doprinosa.
Da bi se razumelo koliko je važna ova činjenica Relja Ognjenović, zamenik direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kaže da 84,8 odsto ukupnog broja penzionera čine oni iz kategorije zaposlenih i imaju najvišu prosečnu penziju u sistemu. Povećanje učešća prihoda od doprinosa u finansiranju rashoda kontinuirano je od 2012. i to je omogućilo da se manje sredstava izdvaja iz budžeta. Tokom 2022, zbog bolje uplate doprinosa, od maja pa do poslednje isplate penzija, iz budžeta nisu povlačena nedostajuća sredstva prilikom isplate prava za kategoriju zaposlenih.
Izjava ministra finansija da se povećanje penzija od devet odsto za novembar pokriva sredstvima od naplate doprinosa u Fondu PIO je lepa vest
Na pitanje kako je došlo do veće naplate, da li je reč o redovnijim uplatama ili je manje penzionera, a više novca, on odgovara:
Uplaćeni prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u periodu januar–oktobar tekuće godine viši su od planiranih za 12,28 milijardi dinara, odnosno 2,32 odsto. Razloge za povećane prihode od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje vidimo u nominalnom rastu zarada i u kontinuiranom rastu registrovane zaposlenosti, što je odraz stabilne i otporne ekonomije naše zemlje. Zato je ministar finansija naveo kao veoma pozitivno to što se povećavaju izvorni prihodi Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prihodi od naplate doprinosa, zbog čega se i novac za povišicu penzija neće dotirati iz republičkog budžeta nego će se u celini obezbediti iz sredstava Fonda PIO. Prema poslednje objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za januar–avgust tekuće godine, zarade su rasle 13,8 odsto u odnosu na isti period 2021, dok je stopa zaposlenosti u prvom i drugom kvartalu tekuće godine rasla za tri odnosno 2,6 procentna poena, u odnosu na isti period 2021.
U broju penzionera evidentira se pad od 2015. godine, nakon zakonskih izmena iz 2014. kojima su pooštreni uslovi odlaska u penziju (uvedena je kategorija prevremene starosne penzije, pomeranje starosne granice za penzionisanje, pooštravanje uslova za beneficirani staž), što je svakako uticalo i na nivo rashoda za penzije.
Ognjenović objašnjava i kako je Fond uspeo da preokrene strukturu isplate, odnosno da smanji izdvajanja iz budžeta
Povećanje učešća prihoda od doprinosa u finansiranju rashoda kontinuirano je od 2012. i to je omogućilo da se manje sredstava izdvaja iz budžeta. Tokom 2022, zbog bolje uplate doprinosa, od maja pa do poslednje isplate penzija, iz budžeta nisu povlačena nedostajuća sredstva prilikom isplate prava za kategoriju zaposlenih. Da bi se razumelo koliko je važna ova činjenica, podsetiću da 84,8 odsto ukupnog broja penzionera čine oni iz kategorije zaposlenih i imaju najvišu prosečnu penziju u sistemu. Od isplate aprilskih penzija do poslednje isplate transferisana su samo sredstva kao podrška ostvarenju prava u skladu sa Zakonom o PIO i posebnim propisima (zakonska obaveza iz budžeta prema fondu kao isplatiocu prava), a nijedan dinar nije dotiran kao nedostajuća sredstva za isplatu penzija. Budući da je na ovaj način iz sredstava fonda, odnosno iz naplaćenih izvornih prihoda, obezbeđena isplata penzija za oko 1,4 miliona penzionera, možemo govoriti o stabilnom finansijskom statusu Fonda PIO.
Koliko se danas izdvaja iz budžeta za isplatu penzija?
Za 2022. godinu procenjeno je učešće transfera iz budžeta u visini od 12,9 odsto, odnosno ukupno 101,2 milijarde dinara. Od ovoga, na transfere kao podrška ostvarenju prava u skladu sa Zakonom o PIO i posebnim propisima odnosi se 38,7 milijardi, a ostatak (62,5 milijardi), na nedostajuća sredstava prilikom isplata prava, što bi iznosilo osam odsto u ukupnim prihodima i primanjima fonda. Uz redovnu isplatu penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koji su od januara uvećani za 5,5 procenata, isplatu novčane naknade do pet odsto kao posebne vrste pomoći za korisnike kojima je penzija do 40.042,19 dinara, kao i plaćanje zdravstvenog osiguranja penzionera, podsećamo da je u februaru ove godine svim korisnicima isplaćena i jednokratna novčana pomoć od po 20.000 dinara.
