Dotacije države za isplatu penzija svedene su na jednocifren procenat, a isplaćena je i pomoć svim penzionerima viša nego ikada, kaže Relja Ognjenović koji će u naredne četiri godine voditi PIO Fond, pošto je Vlada Republike Srbije je dala saglasnost, a Upravni odbor doneo odluku o imenovanju Ognjenovića za direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

On napominje da se odluka o imenovanju direktora primenjuje od dana kada istekne važeći mandat postojećeg direktora, dakle od 1. februara 2023. godine.

"Do tada nastavljam da obavljam poslove zamenika direktora Fonda, sa svim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima koje imam. Ovih dana će biti tri godine kako sam postavljen za zamenika direktora Fonda, a to je dovoljno vremena da ovaj kompleksan sistem sagledam u celosti, da iniciram i sprovedem ozbiljne projekte. Informacije o stanju budžeta Fonda PIO u 2022. godini su izuzetno povoljne, bez obzira na brojne teškoće koje su, na nacionalnom i globalnom planu, obeležile poslovanje".

- Činjenica je da smo 2022. godinu počeli sa uvećanjem penzija za 5,5 odsto. Početkom februara isplatili smo jednokratnu novčanu pomoć svim penzionerima u iznosu od po 20.000 dinara, a od maja do kraja godine nisu povlačena iz budžeta nedostajuća sredstva za isplatu penzija za kategoriju zaposlenih, a oni čine oko 85 odsto od ukupnog broja penzionera. U ovoj godini učešće transfera iz budžeta je najmanje do sada i iznosi samo 12,9 odsto, što obuhvata sve obavezujuće transfere države i nedostajuća sredstva za penzije. Međutim, ukoliko bismo pratili samo dotacije za nedostajuća sredstva za isplatu penzija, njihovo učešće u ovoj godini iznosi samo 7,5 odsto. Ovo je više nego ohrabrujući rezultat, istakao je on.

"Naglasio bih da to nije samo naš uspeh, već je to efekat rada ukupnog privrednog sistema Republike. Izvorni prihodi Fonda su ekvivalentni rezultatima ubrzanog privrednog rasta, koji je u Srbiji obezbeđen kroz nove investicije, a koje su podrazumevale i povećanje broja zaposlenih u privredi. Veći broj zaposlenih podrazumeva veću naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što su naši izvorni prihodi. Nedvosmisleno je jasno da mere koje država preduzima kako bi osnažila ekonomiju trasiraju put ka jačim institucijama sistema i kvalitetnijem životu svih naših građana", kaže Ognjenović.

I vanredno povećanje penzija isplaćeno je bez pomoći države, upravo zahvaljujući dobroj naplati doprinosa Fond je bio u mogućnosti da obezbedi i vanredno povećanje penzija i ostalih prava svih korisnika, od isplate za novembar ove godine. Povećanje je iznosilo 9 odsto, za šta je bilo potrebno oko 5,5 milijardi dinara, koje je Fond u potpunosti finansirao iz sopstvenih sredstava. Penzije korisnika na kraju 2022. godine više su za 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, podseća Ognjenović.

On je govorio i o budućem usklađivanju penzija

- Krajem ove godine izmenjen je i dopunjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je predviđen novi način usklađivanja penzija, kojim je ojačana veza između ekonomskog razvoja zemlje i rasta standarda korisnika penzija. Penzije će se uvećavati u zavisnosti od učešća neto penzija i uvećanja uz penziju u BDP, čija visina određuje da li će penzije biti usklađene prema kretanju zarada, potrošačkih cena ili po švajcarskoj formuli.

U narednoj godini, a s obzirom da je obračunato učešće neto penzija i uvećanja uz penziju u BDP 9,3 odsto, to znači da će se od januara penzije i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja uvećati u procentu promene prosečne zarade, odnosno za 12,1 odsto, objasnio je Ognjenović.

Penzije će u 2023. godini biti veće za ukupno 28,9 odsto u odnosu na decembar 2021. godine.

Veći prihodi Fonda u narednoj godini omogućiće i izdvajanje više sredstava za poboljšanje društvenog standarda penzionera, tako da će se za besplatan oporavak penzionera u banjama, za kulturno-sportske manifestacije i pakete solidarne pomoći u 2023. godini izdvojiti 698,4 miliona dinara, što je za 7,5 odsto više nego u 2022. godini, istakao je Ognjenović.

On je posebno naglasio da je ukupan budžet Fonda za 2023. godinu planiran u iznosu od 899,48 milijardi dinara i viši je za 15 odsto u odnosu na rebalans plana za 2022. godinu.

Planiranim budžetom obezbeđena su sredstva za finansiranje penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u 2023. godini i penzioneri mogu biti potpuno bezbrižni jer će im uvećane prinadležnosti biti isplaćivane redovno i sigurno.

Relja Ognjenović je podsetio i da je u Fondu od februara 2020. godine, na radnom mestu zamenika direktora Fonda.

"Ovlašćenja koja sam imao u najbitnijim segmentima poslovanja Fonda omogućila su mi da na najbolji način ostvarim uvid u rad i organizaciju Fonda i da mnoge stvari predložim i unapredim".

Kako je naveo, na mestu direktora planira da obezbedi kontinuitet sa ostvarenim rezultatima, a koji su doveli do funkcionalnih promena i doprineli modernizaciji radnih procesa, digitalizaciji poslovanja, ažurnosti u osnovnoj delatnosti, racionalizaciji troškova, upravljanju imovinom po principima korisnosti i svrsishodnosti, punoj transparentnosti u radu, kao i boljoj organizaciji, edukaciji i motivaciji zaposlenih.

"Zadovoljan sam što je u protekle tri godine rekonstruisano, izgrađeno ili opremljeno više od 41.000 metara kvadratnih prostora, što je Fond prvi put za 2021. godinu dobio Izveštaj Državne revizorske institucije bez preporuka i sugestija, što je pokazatelj ispravnog i zakonitog poslovanja, da smo vratili privremenu nadležnost Službe Direkcije Fonda sa sedištem u Prištini u Kosovsku Mitrovicu, da smo sproveli značajne informatičke projekte i digitalizovali poslovne procese, da je u toku modernizacija sistema i uvođenje aplikacije CORE u osnovnu delatnost, da je obezbeđena potpuna bezbednost podataka, jednom rečju unapređeno je poslovanje Fonda i sve manje sredstava iz budžeta države se dotira za isplatu penzija... Kao što sam već pomenuo, nastavljam istim tempom", zaključio je Relja Ognjenović.

Onima koji su iskazali sumnju da li će moći da odgovori izazovima koji se nalaze pred direktorom Fonda PIO poručio je da bi ocenu o njegovim potencijalima trebalo da donose na osnovu rezultata rada koje realno ima, a ne na osnovu tendenciozno plasiranih informacija iz Luksemburga.