Postavlja se pitanje korektnosti situacije u kojoj penzioneri s 40 godina staža primaju istu penziju kao oni sa samo 15 godina, pa Savez udruženja penzionera Crne Gore Branko Vešović kaže da bi bilo pravedno povećati sve penzije.
Povećanje penzija je ključno pitanje u Savezu udruženja penzionera Crne Gore ističe predsednik ove organizacije, koja broji 90.000 članova.
On podržava najavljeno povećanje minimalne penzije na 450 evra, ali predlaže Vladi da poveća i ostale.
- Već od 2016. godine aktivno smo se zalagali za povećanje najnižih penzija. Ove inicijative rezultirale su povremenim povećanjem od 10 do 20 odsto. Međutim, sada su mnogi penzioneri u neravnopravnom položaju, pa je pitanje korektnosti situacije u kojoj penzioneri s 40 godina staža primaju istu penziju kao oni sa samo 15 godina - kazao je Vešović, pišu crnogorski mediji.
On ističe važnost pravednog pristupa povećanju penzija i poziva nadležne da pronađu odgovarajuće rešenje. Takođe naglašava da je važno ne zanemariti korisnike srazmernih penzija.
- Prema najavama, penzije će od nove godine biti usklađivane tri puta godišnje. Savez udruženja penzionera zahteva da se to radi kvartalno, odnosno četiri puta godišnje. Potrebno je i povezati prosečne penzije s prosečnom platom u Crnoj Gori u odnosu 1:65 odsto.
Ističe i da su penzije na severu 20 odsto niže nego u srednjem i južnom delu, što je posledica stanja u privredi.
- Ranije smo imali mogućnost da pomažemo penzionerima. Dobijali smo od Fonda PIO dve vrste pomoći za opštinska udruženja – za naših 68 klubova i za pomoć penzionerima, koji su siromašni, za popravku domova, ukupno 100.000 evra. Naznačena sredstva su dijeljena opštinskim udruženjima penzionera koji su tačno znali kome je ta pomoć bila potrebna. Sada humanitarnu pomoć deli Fond PIO samo po jednom kriterijumu - visina penzije, a ne znaju da postoje penzioneri koji primaju i drugu penziju, recimo iz Luksemburga ili neke druge države - objašnjava Vešović.
Obustavljena stambena izgradnja
Podsetio je i da je došlo do zastoja kod obezbeđivanja stanova i da trenutno imaju tri hiljade penzionera bez rešenog stambenog pitanja.
- Stambena izgradnja je obustavljena po odluci Upravnog odbora Fonda PIO, kako bi se proverili navodi o eventualnim nepravilnostima. Po tom osnovu u 2022. godini nije za tu namenu utrošeno 940 hiljada evra, a u ovoj godini 540 hiljada. Rečeno je da će Ministarstvo rada i socijalnog staranja sa predstavnicima komisije Fonda PIO i Savezom udruženja penzionera dati rešenje u vezi s predmetnim pitanjem, ali do toga nije došlo - kaže Vešović.
Navodi da su imali zamolnicu kod opština da im daju tri vrste pomoći - besplatan plac, urbanistički plan i oslobađanje od komunalija.
- U Podgorici je izgrađeno blizu 300 stanova, u Nikšiću 160, pa Cetinje, Bar, Bijelo Polje... kupljeno je pet stanova na Žabljaku. Ukupno je završeno 516 stanova, a u završnoj fazi je 68 u Baru. Potrebe imaju još nekoliko opštinskih udruženja kao Budva, Herceg Novi, Kotor i smatramo da je neophodno da se ova aktivnost nastavi. Imamo nepokriveno 200.000 eura za izgradnju stanova u tri stambena objekta u Bijelom Polju i oko 50.000 eura u Danilovgradu. Tamo su završeni stanovi, ali se ostalo dužno izvođaču radova - tvrdi Vešović.
Penzionerska udruženja podržavaju povećanje minimalnih penzija, ali izražavaju zabrinutost zbog nesrazmernosti, posebno prema onima koji su uložili dug radni vek, često i sa visokom stručnom spremom.
Smatraju kako je nepravedno da neki s manje staža i obrazovanja imaju iste ili čak veće penzije od onih s dužim stažem i višim obrazovanjem.
Od 1. januara 2024. godine minimalna penzija u Crnoj Gori iznosi 450 evra i u naredne dve godine neće se povećavati. Broj korisnika tih penzija je 40.871. Naredne dve godine neće biti njihovog uvećanja, dok će ostale penzije imati usklađivanja na četiri meseca. Crnogorski penzionerski minimalac bio je nešto viši od 200 evra, a ovo povećanje je 52 odsto.
