Izvorni prihodi Fonda su odraz ubrzanog privrednog rasta, koji je u Srbiji obezbeđen kroz investicije i povećanje broja zaposlenih u privredi, kao i povećanje njihovih zarada, iz kojih se obezbeđuje naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Na osnovu podataka Fonda PIO o broju prijavljenih na obavezno osiguranje, u periodu od 2013. godine, kada je ograničeno zapošljavanje u javnom sektoru, do danas, broj prijava na osiguranje u javnom sektoru je smanjen nominalno za 78.000, a u realnom povećan za gotovo 500.000 osiguranika.
Iz ovako progresivne baze stvoreni su uslovi za povećanja penzijskih prinadležnosti.
Učešće neto penzija u BDP u 2023. godini iznosilo je 9,3 odsto, čime su se stekli zakonski preduslovi da se penzija usklađuje po najpovoljnijoj opciji za korisnike, odnosno prema neto zaradi i redovno zakonsko usklađivanje penzija od januara 2024. godine iznosilo je 14,8 odsto.
Ukupno naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u periodu od 1. januara do 30. juna 2024. godine su za 9,57 milijardi viši od planiranih Finansijskim planom, odnosno više za 2,41 odsto.
Ako postignuto uporedimo sa istim periodom prethodne godine, u ovom polugođu naplaćeno je više prihoda od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 55 milijardi dinara, odnosno za 15,61 odsto, što je veoma dobar uporedni pokazatelj, kazao je direktor Fonda PIO Relja Ognjenović.
