„Visok holesterol je jedan od glavnih faktora rizika za srčane udare, moždane udare i lošu cirkulaciju“, upozorava kardiolog Omar Ali.
Ipak, holesterol nije štetan sam po sebi. Ova masna supstanca prirodno se nalazi u organizmu i neophodna je za izgradnju ćelijskih membrana, stvaranje hormona i proizvodnju žuči. Problem nastaje kada ga u krvi ima previše, posebno kada je povišen nivo LDL holesterola, poznatog kao „loš holesterol“.
Koje vrednosti holesterola se smatraju poželjnim?
U organizmu postoje dve glavne vrste holesterola:
LDL holesterol – može doprineti stvaranju naslaga u arterijama i povećati rizik od začepljenja krvnih sudova.
HDL holesterol – poznat kao „dobar holesterol“, jer pomaže uklanjanju viška LDL-a iz krvotoka.
Prema preporukama stručnjaka, kod odraslih osoba poželjne vrednosti su:
Žene starije od 20 godina:
- Ukupan holesterol: 125–200 mg/dl
- LDL holesterol: manje od 100 mg/dl
- HDL holesterol: 50 mg/dl ili više
Muškarci stariji od 20 godina:
- Ukupan holesterol: 125–200 mg/dl
- LDL holesterol: manje od 100 mg/dl
- HDL holesterol: 40 mg/dl ili više
Najsigurniji način da se utvrdi stanje holesterola jeste laboratorijska analiza krvi, nakon koje lekar može preporučiti odgovarajuće mere.
Promene životnog stila prvi su korak
Stručnjaci često preporučuju da se pre uvođenja terapije, kada je to moguće, pokušaju promene u načinu života.
„Uvek savetujem ljudima da pokušaju da smanje holesterol kroz ishranu i fizičku aktivnost“, kaže kardiolog Dženifer Hejt sa Medicinskog centra Univerziteta Kolumbija u Njujorku, piše Klix.
Redovna fizička aktivnost može imati značajan uticaj na zdravlje srca. Preporučuju se vežbe umerenog intenziteta nekoliko puta nedeljno, a početak može biti jednostavan – svakodnevna šetnja od 15 do 20 minuta, uz postepeno povećavanje trajanja i intenziteta.
Prestanak pušenja takođe je jedna od najvažnijih promena koje mogu smanjiti rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Hrana koja može pomoći u kontroli holesterola
Ishrana bogata vlaknima, zdravim mastima i antioksidansima može doprineti boljem lipidnom profilu. Posebno se izdvaja mediteranski način ishrane, koji se povezuje sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Ovsene pahuljice i integralne žitarice
Integralne žitarice, poput ovsa i smeđeg pirinča, bogate su rastvorljivim vlaknima koja mogu pomoći u smanjenju LDL holesterola. Ovsene pahuljice su jedan od najboljih izvora ovih vlakana i lako se mogu uključiti u svakodnevni doručak.
Masna riba
Losos, skuša, tuna, pastrmka i haringa sadrže omega-3 masne kiseline koje mogu pomoći u snižavanju triglicerida i doprineti zdravlju krvnih sudova.
Stručnjaci preporučuju da se masna riba na jelovniku nađe najmanje dva puta nedeljno.
Orašasti plodovi
Orasi i bademi povezani su sa nižim vrednostima ukupnog i LDL holesterola. Ipak, zbog visokog broja kalorija najbolje ih je konzumirati u umerenim količinama.
Zeleni čaj
Redovno ispijanje zelenog čaja može doprineti smanjenju ukupnog i LDL holesterola. Njegovo dejstvo stručnjaci povezuju sa katehinima, biljnim jedinjenjima sa antioksidativnim svojstvima.
Mahunarke
Pasulj, sočivo, grašak i druge mahunarke sadrže dosta vlakana i mogu pomoći u smanjenju nivoa lošeg holesterola. Jedna porcija dnevno može biti koristan dodatak ishrani.
Čia i laneno seme
Ove semenke bogate su vlaknima i omega-3 masnim kiselinama. Lako se dodaju jogurtu, salatama ili kašama, a mogu doprineti poboljšanju nivoa masnoća u krvi.
Crna čokolada
Crna čokolada sa najmanje 70 odsto kakaoa sadrži flavonoide, antioksidativna jedinjenja koja mogu imati povoljan uticaj na HDL holesterol. Važno je birati proizvode sa manje šećera i jesti ih umereno.
Avokado
Zahvaljujući mononezasićenim mastima i vlaknima, avokado može pomoći u smanjenju ukupnog i LDL holesterola.
Jabuke
Jabuke sadrže pektin, vrstu rastvorljivih vlakana koja može pomoći u snižavanju LDL holesterola. Najviše korisnih materija nalazi se u kori, pa ih je najbolje jesti dobro oprane i neoljuštene.
Paradajz
Paradajz je bogat likopenom, antioksidansom koji može pomoći u zaštiti krvnih sudova. Istraživanja pokazuju da paradajz i sok od paradajza mogu povoljno uticati na nivo holesterola, uključujući povećanje HDL („dobrog“) holesterola.
Kontrola holesterola ne zavisi samo od lekova. Pravilna ishrana, redovno kretanje, prestanak pušenja i održavanje zdrave telesne težine mogu značajno doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Pre bilo kakvih većih promena u ishrani ili terapiji, važno je posavetovati se sa lekarom, posebno kod osoba koje već imaju povišen holesterol ili druge faktore rizika.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)