Procenjuje se da bolest prostate pogađa skoro polovinu muškaraca starijih od 80 godina. Zbog toga se preporučuje redovno obavljanje skrininga od 50. godine. Kada se na vreme tretira uklanjanjem prostate ili jednog njenog dela, kancer prostate je kancer kod kojeg je lako izbeći komplikacije.
Ako se tokom pregleda/skrininga dokaže rizik od raka prostate, najčešće se prostata ili njen deo hirurški odstranjaju. Ova intervencija je očigledno neophodna i može bukvalno spasiti živote. Ona, međutim, nije bez posledica, naročito kad je u pitanju seksualno funkcionisanje.
Ovaj problem može imati nekoliko aspekata kao što su nizak libido ili poteškoće sa ejakulacijom, ali najčešći (i najteži) problem jeste erektilna disfunkcija. Nakon uklanjanja prostate, 30 do 80 odsto muškaraca ima ovaj problem. Konačno, pored neprijatnosti izazvane mogućom impotencijom, odsustvo prostate (odgovorne za proizvodnju 10 do 30 odsto semenske tečnosti) takođe ima značajan uticaj na muške reproduktivne funkcije.
Načini lečenja erektilne disfunkcije
nakon uklanjanja prostate
U nekim slučajevima, problem erektilne disfunkcije, ako je psihološkog porekla, može rešiti psiholog psihoterapijama sa muškarcem ili sa njim i njegovom partnerkom.
U slučaju fiziološkog porekla erektilne disfunkcije, kao što je slučaj posle operacije prostate, koristi se medikamentozna terapija. Sada postoje relativno bezbedni i pouzdani tretmani za erektilnu funkciju. Važno je samo pre bilo kakve upotrebe konsultovati svog lekara.
Lekovi su uglavnom bazirani na aktivnim sastojcima kao što je sildenafil citrat koji spadaju u kategoriju inhibitora fosfodiesteraze tipa 5. Ovi sastojci održavaju visoku koncentraciju azot-oksida u organizmu te omogućavaju bolju vazodilataciju (krvotok) posebno u kavernoznom telu penisa.
Kavernozno telo penisa je jedan od para sunđeru sličnih regiona erektilnog tkiva koja sadrže najveći deo krvi u penisu tokom erekcije. Upravo je vazodilatacija u ovom delu odgovorna za pokretanje i održavanje erekcije.
Treba i naglasiti da se tretmani za erektilnu disfunkciju moraju primenjivati u okviru zdravstvenog sistema. Samo lekar može da prepiše odgovarajući tretman u skladu sa zdravstvenim profilom određenog muškarca, njegovom zdravstvenom istorijom i imajući u vidu moguće rizike od neželjenih efekata.
