Trenutno više od 55 miliona ljudi živi sa tim poremećajem, a naučnici upozoravaju na to da će se taj broj do 2050. godine utrostručiti.
Predviđeni porast je povezan uglavnom sa starenjem stanovništva, u kombinaciji sa nezdravim načinom života.
Otkako joj je suprug dobio dijagnozu demencije Senki Grujić život se promenio iz korena budući da je sve prilagođeno njegovim potrebama. A sama bolest izmenila je i čoveka sa kojim je 52 godine u braku.
"Imam utisak da je uplašen i da je nepoverljiv jer je delimično svestan da nije ono što je nekad bio. Učim od sebe, od svog iskustva i prilagođavam se da nam ovaj život ovde u ovom zatvorenom prostoru ne bude kao zatvor", navodi Senka za RTV.
Ovakvih priča je na hiljade, budući da u našoj zemlji u 9 od 10 slučajeva brigu i negu o obolelom vodi isključivo porodica.
Mr Nadežda Satarić, iz Srpskog udruženja za alchajmerovu bolest upozorava da je to izuzetno psihički naporno, naročito u poodmaklim fazama bolesti, kada mora da se bude 24 sata uz oboleloga.
"Fizički je izuzetno naporno, a i finansijski to itekako iscrpljuje", zaključuje Satarić.
Na starost i genetiku ne možemo da utičemo, ali istraživanja su pokazala da zdrav način života za 40% umanjuje šansu da obolimo.
"Ne samo ta fizička aktivnost i način ishrane, nego i mentalna aktivnost. Mentalna aktivnost je podjednako važna kao i fizička jer to u stvari usporava kognitivna propadanja", podseća psiholog Branka Kordić.
Demencija je podmuklo, prikradajuće obolenje, kažu lekari.
Od pojave prvih simptoma, pa do razvoja kompletne kliničke slike prođe između 10 i 20 godina zbog čega je važno uočiti svaku promenu u ponašanju.
"Čovek koji je bio pedantan, doteran, stalno se brijao, sada ima fleke, ne zna gde je nešto ostavio, optužuje nekoga da mu je uzeo novac, da mu je uzeo neku dragu stvar, da ga potkradaju", opisuje simptome specijalista opšte medicine dr Dragana Belanović Trifunović.
U Srbiji prema procenama sa nekim oblikom demencije živi između 130 hiljada i 140 hiljada ljudi.
Ono što, pak više zabrinjava od samih brojeva jeste činjenica da naša zemlja nema razvijen sistem nege i pomoći za osobe sa demencijom i njihove porodice.
Demencija se u početku najčešće manifestuje problemima sa pamćenjem, a s vremenom zahvata i druge moždane strukture, te se javljaju poteškoće u savladavanju svakodnevnih zadataka, problem u komunikaciji s drugima, kao i promene u raspoloženju, rasuđivanju i osobinama ličnosti.
Osim toga, postoje i zablude među lekarima da će rano saznanje doneti više štete nego koristi, da će imati negativan uticaj na osobu i porodicu, da je bolje odlagati dok bolest ne postane očigledna.
Vremenom, kako propadanje moždanih funkcija napreduje, osoba postaje sve manje efikasna, ne snalazi se ni u svojoj kuci u obavlajnju svakodnevnih aktivnosti, u korišćenju kućnih aparata, organizaciji svoje dnevne rutine. Kada negde krene ne može da se orjentiše, luta i gubi se, ne prepoznaje mesta koja su joj bila poznata. Osim toga, često postaje previše ravnodušna ili previše razdražljiva, plačljiva i sumnjičavi prema bližnjima koje optužuje za potkradanje.
U najtežoj fazi dementna osoba više ne može sama da funkcioniše, nije u stanju da se obuče, sama hrani, da održava ličnu higijenu, ne prepoznaje svoje bližnje, zbog čega je potpuno zavisna od pomoći drugih ljudi. Takođe postaje vezana za krevet, što nosi dodatne komplikacije.
Starost je najveći faktor rizika, a osim godina na nastanak bolesti mogu da utiču nasleđe, pol (mada žene generalno žive duže), životne navike. Isti faktori rizika koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara važni su i za demenciju, pre svega, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i loše regulisana šećerna bolest.
Okidač može da bude i neki stresni događaj, odlazak u penziju (ako je posao bio smisao života), odvajenje dece (sindrom praznog gnezda), smrt supružnika i slično, a kao najbolje mere prevencije preporučuje se zdrava (mediteranska) ishrana, redovne vežbe tela i uma, druženje i hobiji, kao i redovne kontrole kod kardiologa i javljanje lekaru čim se primete problemi s pamćenjem.
Lečenje
Zavisno od stepena bolesti u lečenju se koriste dve grupe lekova. I jedni i drugi su simptomatski, što znači da ne mogu da izleče bolest već samo uspostave hemijsku ravnotežu u mozgu i za neko vreme uspore tok bolesti. Nažalost, ovi lekovi samo u jednom (ranom) periodu mogu da nadoknade mozgu ono što mu je demencija oduzela i ne mogu da deluju na oporavak oštećenog pamćenja.
Nefarmakološke metode koje imaju izrazito pozitivan efekat na funkcionisanje dementne osobe su muzikoterapija i likovna terapija.
Ako radite na nekom od ovih 5 poslova, u većem ste riziku obolevanja od demencije
Kako pomoći dementnoj osobi
Studija je otkrila da 70 odsto obolelih od demencije nestane bar jednom dok pokušavaju da funkcionišu normalno kroz svoj dan, a njihov mozak ih izneveri.
Utvrđeno je da će zastrašujućih 70 odsto ljudi koji pate od demencije nestati barem jednom.
Iako većina pacijenata ima Alchajmerovu bolest, postoje i drugi manje uobičajeni tipovi, uključujući frontotemporalnu demenciju koja je dijagnostikovana holivudskoj zvezdi Brusu Villisu.
Kako bolest polako uništava mozak pacijenta, oni se lako mogu zbuniti ili odlutati i izgubiti se.
Deena Heanei, voditeljka za demenciju u MACC Care, britanskoj grupi domova za negu, kazala je:
- Šanse da ćete naići na nekoga sa demencijom kome je potrebna pomoć su veće nego što mislite. A kada uzmete u obzir da dve trećine ljudi sa demencijom i dalje živi u svom domu, a ne u specijalnim domovima za negu, šanse su još veće.
Istraživanje koje prezentuje Mirror je pokazalo da su ljudi u ovom scenariju voljni da pomognu, ali samo 10% veruje da bi znali šta da rade.
Ovo su stvari koje je potrebno da uradite.
Komunicirajte - Potrudite se da ostanete pozitivni i slušajte šta druga strana ima da kaže, iako deluje zbunjeno.
Preduzmite akciju, reagujte - Učinite nešto da pomognete osobi sa njenom anksioznošću i ostanite s njom dok ne pronađete pomoć ili rešenje.
Umirite osobu - Neka osoba zna da je sve u redu, da je bezbedna i da će biti dobro.
Empatija - Stavite se na mesto te osobe. Kako biste se vi osećali?
- Dakle, ako naiđu na nekoga ko izgleda izgubljeno ili zbunjeno i za koga sumnjaju da ima demenciju, pozivamo ljude da, pre svega, budu spremni da saslušaju i pomognu - zaključuje Deena Heanei.
