U nekim slučajevima ta osoba smo mi.
Deset hiljada zvuči puno. Prosečnoj osobi treba između 80 i 150 minuta kako bi dostiigla taj prag, što zahteva podosta napora. No, trebamo li zaista toliko koračati kako bismo pospešili zdravlje?
Na osnovu nove meta-analize koja sadrži 17 različitih istraživanja u kojima je učestvovalo čak 227.000 ispitanika, odgovor je ne. Međunarodni tim naučnika objavio je u Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju potvrdu onoga na što smo mnogi od nas sumnjali ili čemu smo se nadali - zdravstvene koristi mogu se ostvariti s izrazito manjim brojem koraka.
Analiza: 4000 koraka dnevno je dovoljno
Analiza otkriva da je 4000 koraka dnevno dovoljno da smanjimo prosečnu smrtnost, a samo 2400 koraka je dovoljno da smanji rizik od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima.
Naravno, što više koraka, to bolje, piše Hina.
Doktorka Christine Joisten, direktorka Zavoda za telesnu aktivnost i unapređenje zdravlja na nemačkom sportskom univerzitetu (DSHS) sa sedištem u Kelnu, odgovara na neka od bitnih pitanja vezanih za hodanje, vežbanje i zdravlje.
Je li merilo od 10.000 koraka besmisleno?
"Zapravo i nije zato što postoji više analiza koje pokazuju da je cilj od 10.000 koraka bitan preduslov za uspeh - posebno za sniženje krvnog pritiska i indeksa telesne mase (BMI)", kazala je Joisten.
Takođe, Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) trenutno preporučuje većini odraslih da teže cilju od 10.000 koraka zbog opšteg zdravlja.
Ustvari, tih 10.000 koraka dolazi iz japanske marketinške kampanje za pedometar pre Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, tvrdi Joisten.
Naime, japanski simbol za broj 10.000 sliči osobi koja hoda.
