Više ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti nego od bilo koje druge.

Uprkos deceniji borbe, te bolesti su ponovo vodeći uzrok smrti u svetu, čak više od svih karcinoma zajedno, pa i kod nas.

Situacija u Srbiji je podjednako alarmantna, jer su kardiovaskularne bolesti takođe prvi uzrok smrtnosti.

Kako na vreme reagovati i šta treba da uradimo kako bi statistika bila bolja

"Pre svega, ono što bi svako trebalo da zna je da je u pitanju jedan od najvećih medicinskih sastanaka ikada održanih u Srbiji. Bilo je 5.500 ljud, 500 eksperata sa cele planete, u pitanju je neverovatan naučni program i 6 godina truda udruženja za srčanu slabost Srbije, i mog ličnog, da bi sve to stiglo ovde", navodi Seferović.

On takođe ističe da je kongres bio brilijantna prilika da svi oni razmene iskustva i mišljenja o tome šta je srčana slabost kao i kako treba da se borimo sa njom.

"Stvari nisu pod kontrolom i stvari nisu dobre.

Mi smo pre desetak dana publikovali u najvećem evropskom čaospisu za kardiologiju jednu vrstu epidemiološke studije u 44 zemlje gde je prikazano da se incidijencija i prevalencija srčane slabosti povećavaju", ističe doktor Seferović.

Uzroci su mnogobrojni, ali jedan je glavni

Doktor ističe da je uzroka mnogo, ali jedan je glavni.

"Glavni uzrok je ono što nazivamo bolest koronarnih arterija - infarkt ili angina pektoris. Ono što je takođe značajno za bolest je da se ona javlja u značajnom broju slučajeva ili sa nekim simptomima koji nisu specifični za bolest ili sa minimalnom simptologijom. Ipak, mi znamo da postoje rizici za nastajanje srčane insuficijencije, a ja imam čast da već četiri decenije govorim o tim rizicima".

Dr Seferović ponovo ističe rizike za nastajanje ovih bolesti a to su povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, prekomerna telesna težina, povišen holesterol i manjak fizičke aktivnosti.

"Ipak, postoji i jedan vrlo značajan podatak, a to je da je bolest znatno češća kod osoba starijih od 70 godina.

To je ono na osnovu čega mi treba da razmišljamo. Ipak, vrlo mali broj kliničkih sindroma može da znači da se bolest javi iz drugih uzroka i kod mladih ljudi", naglašava on.

Ono što je bitno, kako doktor tvrdi, jeste da svako od nas mora da pretpostavi da to svakome može da se desi.

"Oko 200.000 ljudi u Srbiji boluje od raznih oblika srčane insuficijencije. Ovo je jako dobar trenutak da skrenemo pažnju na savremenu terapiju, kao i šta ona predstavlja", istakao je on.