Bivša državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država, prva žena državni sekretar SAD, Medlin Olbrajt, umrla je u 84. godini
Medlin Olbrajt je pomogla u vođenju spoljne politike Zapada nakon Hladnog rata.
Ostala je u Srbiji upamćena kao nemilosrdna žena. Kako je ona jedan od najglasnijih zagovornika bombardovanja Jugoslavije i nezavisnosti Kosova, ovo ime u našoj zemlji se i danas izgovara sa gorčinom, a njeni postupci su još neobičniji kada se u obzir uzme njena celokupna životna priča.

Medlin Olbrajt je rođena 15. maja 1937. godine u Pragu kao Marija Jana Korbelova. Ime koje je dobila po tetki nije se dugo zadržalo, pošto ju je baka prozvala Madlen, a svi su je, dok je bila mala, zvali Medlinka. Novo ime, Medlin, zvanično je uzela prilikom odlaska na školovanje u Švajcarsku.

U Pragu je provela samo nekoliko nedelja, nakon čega je zbog oca Josefa Korbela, koji je bio je ataše za štampu pri ambasadi Čehoslovačke u Beogradu, prvu godinu života, pred sam Drugi svetski rat, provela u glavnom gradu Jugoslavije.

Medlin Olbrajt je prva žena državni sekretar i, u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD. S obzirom da nije rođena Amerikanka, nije mogla da se nada predsedničkom položaju.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji zbog primetnog antisrpskog stava i uloge koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni.

Napad NATO trupa na Jugoslaviju pod lažnom optužbom i dokazima nije jedini koji je Medlin Olbrajt zdušno podržavala.

I pre napada na Jugoslaviju, Medlin Olbrajt je podržavala svaki vid nasilja nad zemljama koje su pokazivale neposlušnost Americi. Nakon što su 1990. godine Amerikanci uveli sankcije Iraku, Ujedinjene nacije su više puta apelovale da se sankcije skinu zbog visoke stope smrtnosti dece usled nedostatka hrane, što su Amerikanci uporno odbijali.

Kako je Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo?"


U jednom intervjuu 1996. godine, novinarka pita Medlin Olbrajt da li je smrt pola miliona Iračke dece, čiji je broj daleko veći od broja stradale dece u Hirošimi, „vredna“ cena onoga za šta se oni zalažu, na šta Olbrajtova samouvereno odgovara da je odluka bila teška ali da ona, tj oni, veruju da je vredno.