Juče je taj problem dostigao do sada najveće razmere jer su tokom prepodneva stigli mejlovi sa dojavama u gotovo 100 beogradskih škola, a kasnije tokom dana policija je morala da reaguje i povodom dojava za niški aerodrom, i još jedan tržni centar.

Zatim su stigle anonimne dojave o bombama na Brankovom mostu, Gazeli, Narodnom muzeju, ali i u svim pogonima beogradskog vodovoda. Osim zabrinutosti i panike kod građana, dojave predstavljaju problem u funkcionisanju institucija, a zahtevaju i veliko angažovanje policije koja mora sve to da proveri.

Trend lažnih dojava u Srbiji traje već duže vreme, i zbog toga se postavlja pitanje šta je cilj anonimnih dojava i ko stoji iza njih? Time se intentivno bave pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova koji u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Višim javnim tužilaštvom u Beogradu istražuju ove slučajeve. U rad je uključeno i Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

"Zbog velikog broja dojava o bombama svi raspoloživi kapaciteti kontradiverzionih jedinica MUP-a angažovani su na pregledu objekata i ustanova na čije su adrese upućene dojave, koje su do sada sve bile lažne i kako se sumnja usmerene na izazivanje panike i uznemirenja građana", napominju iz VJT.

Procedure ne dozvoljavaju ignorisanje prijava
Da je među ciljevima izazivanje panike smatra i stručnjak za bezbednost Goran Kunjadić. On primećuje da se ne traži nikakva otkupnina, što znači da cilj nije novac, kao i da se ne postavljaju nikakvi uslovi.

"Očigledno je cilj izazivanje haosa i panike, procedure ne dopuštaju da se ignoriše ovaj tip mejlova", kazao je Kunjadić za Euronews Srbija.

Kada je reč o otkrivanju pošiljaoca mejlova, Kunjadić objašnjava da se može utvrditi ko stoji iza toga, ali su potrebne detaljne analize.

"Generalno je moguće uraditi tzv. properti mejla gde se vidi tačno odakle je poslat i kuda je išao, kroz koje je severe prošao, dokle je stigao, proći jednu kompletnu analizu da bi se saznalo ko šalje te mejlove", dodao je.

Ističe da je to lakše kada je reč o slučajevima običnih lažnih Gmail naloga, zato što Gugl prepoznaje IP adresu pošiljaoca. Međutim, kaže i da postoje načini da se to sakrije, s tim što MUP poznaje metode otkrivanja.

"Postoje načini da se mejl falsifikuje, da kad uđete u taj properti vidite pogrešne podatke o mejlu, ali za to je potrebna velika investicija, ako su to ti tzv. skufovani mejlovi to je znak da se radi o organizovanoj grupi na višem nivou", rekao je Kunjadić.

"Potpis liči na nekoga ko je protiv pozicije Srbije"
Sa druge strane, profesor na Fakultet bezbednosti Goran J. Mandić smatra da je sada evidentno da se ne cilja na određenu grupu ili institucije, kako se to dešavalo ranije.

"Ranije su bile samo škole ili sudovi, bilo je relativno jasno na koga je usmereno, ako neko pokazuje da nešto smeta, a sada je drugačije jer je svuda", kazao je Mandić za Euronews Srbija. On je rekao da se može pretpostaviti i da sve ima veze sa aktuelnim dešavanjima u Evropi.

"Evidentno je da ništa nije slučajno, tako veliki broj prijava liči i da je organizovano, ali potpis liči na nekoga ko ima nešto protiv ovog stanja i pozicije zemlje prema tekućem stanju u svetu", kazao je Mandić.

Profesor Mandić rekao je da se evakuacija vrši na mestu gde je javljeno da je bomba i tada se alarmira policija, ističući da sve to košta.

"Pokušaj je da se izazove doza nezadovoljstva, povećavaju se troškovi, koliko samo košta izlazak policije, gubitak nastave, vrlo je nezgodna situacija u ovom trenutku", naveo je Mandić za Euronews Srbija.

Dojave o bombama počele su da stižu u martu kada je u tri dana bilo ukupno tri dojave, najpre o bombama u avionima koji su leteli iz Beograda za Moskvu i sa Sankt Pterburg. Nekoliko dana kasnije, evakuisan je i beogradski aerodrom zbog dojave da podmetnuta bomba.

Sredniom aprila stigle su dojave sa iste mejl adrese koje su se odnosile na tržne centre u Beogradu i jedan tržni centar u Nišu. Tada se oglasio MUP sa saopštenjem da su mejl adrese stigle sa servisa u Švajcarskoj, proton mejl, koji je zaštićen i sa kojeg se često šalju pretnje širom sveta.

I krajem aprila nastavljeno je sa slanjem pretnji, kada su dojave dobile 23 srednje škole i gimnazije u Beogradu. Utvrđeno je da su dojave lažne.

U maju je nakon ponovnih dojava o eksplozivnim napravama u tržnim centrima stigla i dojava o bombi u beogradskom zoološkom vrtu. Ovog petka je ponovo bilo dojava o bombama u tri tržna centra i u četiri studentska doma.

Krivični zakon predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, za onoga ko prijavi da je podmetnuta bomba i utvrdi se da je dojava lažna.