POLOŽAJ ŽENA NA SELU MORA BITI POBOLJŠAN Posebno osetljiva je grupa starijih, evo šta će sve biti preduzeto

Ombudsman je naveo kako nadležni organi treba da rade na unapređenju položaja žena koje žive na selu, posebno starijih, da im olakšaju pristup uslugama u zajednici.

Žene koje žive na selu, posebno starije, predstavljaju jednu od najranjivijih kategorija stanovništva. Njima je otežan pristup zdravstvenim, socijalnim i drugim uslugama u zajednici, kao i javnom prevozu, podsetio je Zoran Pašalić.

Istovremeno, njegova zamenica za rodnu ravnopravnost Jelena Stojanović ističe važnost činjenice da žene na selu nisu ekonomski samostalne i da retko poseduju imovinu, kao i da u mnogim slučajevima ne ostvaruju pravo na penziju. Donedavno nije postojao zakonski osnov da im se vrednuju brojni sati koje provode u neplaćenom kućnom radu, vodeći brigu o drugim članovima porodice, o domaćinstvu i o poljoprivrednom gazdinstvu.

Važno je i, naglasila je Stojanović, da žene na selu, posebno starije, budu osnažene da nadležnim organima prijave nasilje svake vrste i da prepoznaju razne oblike diskriminacije koja se vrši nad njima. Neophodno je, takođe, raditi na podizanju njihove svesti o različitim oblicima nasilja u porodici i o mehanizmima zaštite.

Šta se zapravo radi kako bi se sva ova pitanja rešila?

Stojanović navodi da Zaštitnik građana radi na unapređenju ostvarivanja prava žena na selu, sa posebnim fokusom na starije žene i kroz projekat Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana u zaštiti i promociji ekonomsko-socijalnih prava, u skladu sa ratifikovanim odredbama Revidirane Evropske socijalne povelje, koji podržava Savet Evrope.

Pozvala je sve žene na selu, posebno starije, da se obrate Zaštitniku građana u situacijama kada smatraju da su im prava povređena ili kada nadležni organi nisu preduzeli mere iz svojih nadležnosti kako bi one ostvarile svoja prava.

Međutim, dok žene na selu, i uopšte, ne budu ekonomski jače i samostalnije, teško je očekivati da će imati osnovu i sigurnost da se bore i i izbore za svoja prava.

Dosta su sumorni, na primer, podaci Republičkog geodetskog zavoda, dobijeni u februaru 2021. godine.

Prema njima, žene su isključive vlasnice 25,6 odsto nepokretnosti. U slučaju 0,3 odsto nepokretnosti, u pitanju je zajednička svojina. Žene su suvlasnice u 12,8 odsto nepokretnosti u kojima postoji susvojina – vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.

Posmatrano prema vrsti nepokretnosti, u slučaju zemljišnih parcela žene su: isključive vlasnice u 24,2 odsto parcela, isključive vlasnice 25,6 odsto svih objekata i isključive vlasnice 42,6 odsto posebnih delova objekata.

Ako podatke posmatramo prema osnovu sticanja nepokretnosti, od sve imovine stečene nasleđem žene su vlasnice 40,4 odsto te imovine. U ukupnoj imovini stečenoj poklonom žene su vlasnice 36,3 odsto, a od sve imovine stečene kupoprodajom žene poseduju 43,7 odsto.

Iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, te generalno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.

Podaci i informacije su prikupljeni od strane SeConS grupe za razvojnu inicijativu, u okviru izrade Nezavisnog izveštaja Mreže SOS Vojvodina o sprovođenju prioritetnih preporuka dostavljenih Srbiji od strane CEDAW komiteta, za period 2019-2021.