Oni koji žive u gradu, mogu da ih vide samo na izložbi.

Jednu takvu, u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, organizovao je Ekološki pokret „Okvir života“, udruženje koje se bori da stare srpske sorte sačuva od izumiranja. Jabuka budimka, dunja vranjska, kruška kaluđerka i mnoge druge stare sorte Srbije, predstavljene su na ovoj izložbi.

Ni kiša nije sprečila ljubitelje prirode, da iskoriste jedinstvenu priliku da razmene semena i steknu nova znanja.

„Svako od nas je mogao da donese svoje, što ima iz porodične baštine, i da razmeni za ono što mu još fali, u nadi da će uspeti da oživi stare vrste. Tako da smo svi koji smo došli jako zadovoljni i uzbuđeni“, naglašava jedna od posetiteljki izložbe.

Stare autohtone sorte, osim što su ukusnije i zdravije, predstavljaju i nacionalno blago, koje je veoma važno sačuvati, kažu stručnjaci.

„Stare sorte su odraz jednog kulturnog, duhovnog, gastronomskog identiteta. Ja bih pomenula da sve gene koje imamo, imamo u tim starim sortama, zato što se nove ne mogu napraviti bez starih sorti. Mi ne znamo šta klima nosi – da li će leta da budu još toplija, još suvlja. Zato je jako važno da imamo što veći diverzitet i otpornost, a stare sorte to definitivno imaju“, naglašava dr Ivana Radović iz Ekološkog pokreta „Okvir života“.

Posebnu pražnju privukle su dunje. Intenzivnog slatkog mirisa, poput parfema, prava su retkost. Leskovačka sorta je poznata jer se često koristi u proizvodnji slatkog, džemova i najkvalitetnije rakije, ali manje poznajemo, recimo, jeličku vrstu.

„To je naša stara sorta, koja je karakteristična po izuzetno aromatičnim plodovima, nešto je malo manje pogodna za preradu, dok je leskovačka dunja bolja za preradu. Međutim, ako hoćete da vam miriše soba, ubacite jeličku dunju. Nećete se pokajati. Jako je retka, mi smo je sačuvali na Poljoprivrednom fakultetu, na Institutu za voćarstvo u Čačku. Možda je i najređa sorta dunje“, napominje dr Aleksandar Radović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Izložbu je priredio Ekološki pokret „Okvir života“, udruženje koje je osnovalo i prvu banku semena starih sorti u Srbiji.

U selu  Paštrić kod Mionice, zahvaljujući tome, utočište od izumiranja pronašlo je oko 170 starih vrsta voća i oko 159 starih vrsta povrća i žitarica.