Arhitekte koje se bave „načinom na koji doživljavamo stvari, dakle značenjima koje stvari imaju u našem iskustvu“, kako je to protumačeno u grani filozofije poznatoj kao fenomenologija, bave se potpunijom slikom o tome kako percipiramo naše okruženje.
Više čula
Osim tradicionalnih pet čula, neurološka ispitivanja takođe istražuju propriocepciju (oseti koje imamo u mišićima, njihov položaj i pokret) i vestibularni sistem, koji reguliše osećaj orijentacije i ravnoteže u prostoru.
Naučnici takođe istražuju čulo koje se zove „interocepcija“ koje se odnosi na percepciju senzacija iz našeg tela. Nešto slično kao kad kažemo da imamo leptiriće u stomaku.
Fenomenologija u arhitekturi
Dok su arhitekte iz različitih kultura i vremena dugo razmatrale čula i dizajn, pojam fenomenologije, koju je artikulisao filozof Martin Hajdeger, u arhitekturu je uveo početkom sedamdesetih godina Norvežanin, Kristijan Norberg-Šulc, teoretičar arhitekture.
Fenomenologija u arhitekturi se odnosi na promenu fokusa na koji se korisnicima predstavljaju rešenja. Osim Norberg-Šulca, arhitekte Juhani Palasma i Alberto Perez-Gomez razvili su ovaj pristup, a arhitekte Stiven Hol i Peter Cumtor dizajniraju na osnovu ovih teorija.
Razmišljanje o pristupu
Naša percepcija kada prilazimo nekoj zgradi, gradu ili objektu u okruženju zavisi od više činilaca.
Kada prilazimo nekom gradu usred pustinje naš doživljaj je potpuno drugačiji nego kada ulazimo u grad okružen šumom.
Granice i okvir grada u pustinji je očigledan, i učiniće nam se da nam je potrebno više vremena da stignemo do njega nego što smo očekivali. Kada ulazimo u grad okružen šumom, našu pažnju privlači drveće, okoliš, životinje, i čini nam se da nam je trebalo mnogo manje vremena da stignemo do njega.
Kada je reč o zgradama, prvo im prilazimo, zatim ulazimo unutra i tek onda počinjemo da ih istražujemo. Ali već kada im se približavamo opažamo je svim svojim čulima.
Dodir: Zamislite trenutak kada ćete dodirnuti kvaku na ulaznim vratima. Drvena kvaka na vratima će pružiti sasvim drugačiji osećaj od čelične.
Miris: Ponekad vas određeni miris podseti na neke lepe uspomene. Isto je i kada su u pitanju zgrade. Svako od nas razlikuje miris čistog praznog prostora i vikendice u šumi.
Zvuk: Različit osećaj prostora imamo i kada ga opažamo sluhom. Uporedite sobu sa keramičkim pločicama u kojoj čujete odjek svojih koraka sa sobom u kojoj je pod od drveta.
Vid: Svi smo videli sliku male kuće na proplanku po snežnom danu iz koje se vidi svetlo. To sićušno svetlo u sumrak koje vidimo može nas podsetiti na kamin i topao prostor kada ga vidimo u daljini.
Ukus: Možda je teško povezati ukus sa arhitekturom, ali arhitektura može biti podsticaj za ukus. Specifične boje i detalji stimulišu naše čulo ukus.
Vestibularni (pokret) i propriocepcija (položaj tela): Ova dva čula su osnova za orijentaciju u prostoru i samosvest u okruženju.
Podražaji u našem okruženju
Njujorški arhitekta Stiven Hol veruje da 11 stimulansa iz našeg okruženja utiču na našu percepciju.
1) Predmet se opaža u svom okruženju. Ako imate cvet ispred prozora, pozadina će takođe igrati važnu ulogu u njenom opažanju i vašem utisku o cvetu.
2) Naša percepcija je niz kadrova iz našeg okruženja koji se menja svakim našim pokretom.
3) Boje imaju važnu ulogu u našoj percepciji.
4) Svetlost i senke izazivaju različita osećanja.
5) Noć i dan donose dva potpuno različita iskustva.
6) Percepcija vremena nije linearna i zavisi od mnogo različitih činilaca.
