Stariju populaciju kod nas danas čini 22 odsto stanovništva Srbije, a sa fenomenom starenja populacije suočavaju se sve najrazvijenije zemlje sveta zbog čega koncept usmeren na poboljšanje kvaliteta njihovog života predstavlja suštinu i indikator funkcionisanja savremenog društva.

Strategija za unapređenje položaja starijih u Srbiji od 2024. do 2030. godine ima novi koncept usmeren na aktivno i zdravo starenje.

To je, prema rečima ministarke za brigu o porodici i demografiju Darije Kisić, potpuno novi pristup ovom delu populacije.

Naime, prethodne Strategije bile su fokusirane na institucionalni smeštaj starijih, a ova, nova, ima koncept usmeren na aktivno i zdravo starenje - na poboljšanje kvaliteta života, međugeneracijsku saradnju i socijalnu inkluziju", kazala je Kisić za Tanjug.

Podsetila je da su znanje i veštine starijih od ogromnog značaja za celo društvo.

Prema njenim rečima, Strategija želi da uključi stariju populaciju u sve segmente donošenja odluka kako bi funkcionisali na obostrano zadovoljstvo, jer je društvu njihovo znanje i iskustvo od neprocenjivog značaja.

"Ovakva strategija nije postojala u našoj zemlji", rekla je ona i naglasila da su u izradi predloga strategije učestvovale sve nadležne institucije, kao i organizacije civilnog društva, akademske zajednice, Populacioni fond UN.

Strategija će, kako je naglasila, biti usvojena u cilju unapređenja i poboljšanja kvaliteta života položaja najstarijih što je jedan od prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva za brigu o porodici.

Kisić je precizirala da 22 odsto stanovništva u Srbiji čine stariji od 65 godina dok je prosečna dob građana 43,2 godine.

To znači da je u ovoj kategoriji više nego svaki peti stanovnik. Najvremešnije stanovništvo živi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je prosečna starost muškaraca 43,09, a žena 45,49 godina, dok je na nivou cele zemlje - 43,8.

Sa fenomenom starenja i smanjenjem radno sposobne populacije suočene su sve zemlje, pa i najrazvijene.

U budućnosti će za svaku zemlju biti izazov da obezbedi održiv penzioni sistem.

Kako se navodi u Predlogu Strategije, u maju ove godine, ukupno 1.646.188 naših građana primalo je penzije, od čega starosne 1.081.594, invalidske 236.404 i porodične 328.190.

Ministarka je pozvala sve aktere da se uključe u javnu raspravu kako bi doneli što bolju i svrsishodniju strategiju i pokazali da smo društvo jednakih mogućosti i prava za sve.

Kisić je rekla da je, kao ministar za rad, uočila da je ukupan procenat starijeg stanovništva u gerontološkim centrima manji od onih koji su u radnom angažmanu.

Predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu Darko Laketić ocenio je da je Predlog strategije za unapređenje položaja starijih u Srbiji za period od 2024. do 2030. o kojem se vodi javna rasprava, akt posebne brige, putokaz u svim aktivnostima i radnjama neophodnim da bi se popravio status starije populacije.

Srbija, kako je podsetio, nema strategiju za stare od 2015. godine zbog čega je javna diskusija još značajnija.

"Razlog više da se priča o tom problemu su i rezultati popisa koji pokazuju da je broj starijih od 65 značajno porastao. Još jedan razlog je i taj što je došlo do suštinske promene u strategijama u visokorazvijenim zemljama u kojima su one fokusirane na pojam zdravog i aktivnog starenja", naveo je Laketić. Našom strategijom želimo da podignemo na viši i bolji i drugačiji nivo brigu o starima, rekla je ministarka.

Kisić je na početku javne rasprave navela i da sama činjenica da je prosečan životni vek u Srbiji produžen, a koja predstavlja dobar indikator uspešnog zdravstvenog sistema i nege starih, ne može biti tako pozitivna ako ga ne prati poboljšanje kvaliteta života.

Između ostalog, kao posebni ciljevi istaknuti su: unapređenje javnih usluga za ljude u trećem dobu, posebno u ruralnim područjima, pristup programima celoživotnog učenja, sportsko-rekreativnim i kulturnim sadržajima, unapređenje volonterskih aktivnosti u lokalnim zajednicama, unapređivanje zdravstvene i socijalne zaštite i prevencije od nasilja, povećanje svesti populacije o potrebama i mogućnostima starijih od 65.

Svaka lokalna samouprava moraće da uspostavi evidenciju o starijima bez porodičnog staranja, na osnovu koje će se izraditi plan pomoći i podrške.

U Predlogu, osim "pokretnog bankarskog šaltera" za ruralna područja, kojim bi se poboljšala dostupnost poštanskih i bankarskih usluga, pominje se i unapređenje javnog prevoza ka selima, adaptacija javnih objekata tako da budu pristupačni starijima sa invaliditetom, pomoć i podrška porodicama koje brinu o starijim članovima domaćinstva, vežbanje digitalne pismenosti, ovladavanje novim medijima komunikacije...