Njen neodoljivi ukus ne poznaje granice i prevazilazi kulturne i vremenske barijere, čineći je jednim od najvoljenijih i najcenjenijh slatkiša na svetu. Kako je DŽon Kju Tulijus šaljivo rekao: „Devet od deset osoba voli čokoladu. Deseta osoba uvek laže.“

Priča o čokoladi počinje pre skoro 4.000 godina u Mezoamerici, gde su drevne civilizacije prve počele da koriste kakao. U majanskoj kulturi čokoladni napitak od zrna kakaoa, vode i začina bio je
važan deo ne samo svakodnevnog života, već je korišćen i u raznim obredima i ceremonijama. Zanimljivo je da, uprkos značaju koji je imala, čokolada nije bila rezervisana samo za moćne i bogate već je bila dostupna svima.

Asteci su, s druge strane, obožavanje čokolade podigli na viši nivo verujući da su im kakao podarili bogovi.

Kao i Maje, i oni su pili čokoladni napitak – „xocolatl“ („gorka voda“, od kog veruje se potiče naziv čokolada), ali je on bio rezervisan samo za više klase društva. Koliko su Asteci cenili kakao
svedoči i podatak da su ga koristili kao monetu i smatrali vrednijim od zlata. Različita su mišljenja o tome kako i kada je čokolada stigla u Evropu a preovlađuje verzija da je španski konkvistador Ernan Kortez probao čokoladu kod Asteka i početkom 16. veka doneo kakao u Španiju.

Čokolada brzo postaje omiljena poslastica na španskom dvoru, čokoladna manija se vremenom širila na ostatak Evrope a 1847. godine DŽozef Fraj iz Engleske je napravio prvu čokoladnu tablu.

Gledano kroz istoriju čokolada je igrala važnu ulogu u raznim kulturama i društvima. U Evropi su u 17. i 18. veku otvarane „kuće čokolade“ u kojima su se aristokrate i intelektualci uz čokoladni napitak družili i razmenjivali ideje. U nekim primitivnijim kulturama čokolada je i danas nezamenljiv deo duhovnih i religijiskih rituala. Interesantna je i povezanost čokolade sa ljubavlju i romantikom, koja potiče još iz drevnih vremena kada su Maje i Asteci verovali u njena afrodizijačka svojstva.

Čokolada je i danas omiljeni poklon za godišnjice i praznike kojim hoćemo da pokažemo naklonost ili ljubav prema nekoj osobi, piše Glas osiguranika.

Kada razmišljamo o zdravlju i zdravoj ishrani, uglavnom mislimo da je čokolada namirnica koje treba da se klonimo. Ipak, sve je više studija koje pokazuju da umereno konzumiranje čokolade, pre svega crne, nudi čitav niz pozitivnih uticaja na zdravlje.

Čokolada sadrži flavonoide koji doprinose smanjenju krvnog pritiska i poboljšavaju protok krvi, čime se smanjuje rizik od šloga i stvaranja krvnih ugrušaka. Zahvaljujući kakao puteru, crna
čokolada podiže dobar holesterol (HDL), dok istovremeno smanjuje nivo lošeg holesterola (LDL). Pomenuti flavonoidi podstiču i rad mozga – povećavaju protok krvi u mozgu, poboljšavaju pamćenje, pažnju i kognitivne funkcije. Kako bolji protok krvi znači da do mozga stiže više hranljivih sastojaka i kiseonika, smanjuje se rizik od demencije i Alchajmerove bolesti.

Opšte poznata tvrdnja da nas čokolada čini srećnim, zasnovana je na činjenici da čokolada „proizvodi” serotonin, popularno nazvan „hormonom sreće“, koji se prirodno proizvodi u organizmu i podiže raspoloženje i osećaj zadovoljstva. Ona takođe izaziva oslobađanje endorfina, hormona „dobrog raspoloženja“ koji pomaže smanjenju stresa, anksioznosti i simptoma depresije.

Za seniore koji prolaze kroz emotivne izazove uživanje u kockici čokolade može biti jednostavan i efektivan način da se oraspolože i osećaju bolje. 

Pored antioksidansa kojima je veoma bogata, a koji pomažu organizmu da se bori od oksidativnog stresa koji dovodi vremenom do raznih hroničnih bolesti, i štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, crna čokolada je bogata i mineralima kao što su gvožđe, magnezijum i bakar, značajni za održavanje zdravlja kostiju i mišića.

U poslednje vreme sve se više govori i o „tamnoj“ strani čokolade – zavisnosti koju izaziva.

Ljubav prema čokoladi je kod nekih ljudi tolika da ne mogu da joj se odupru, a krivac za to je njen složen hemijski sastav. Zrno kakaoa sadrži više od 600 prirodnih komponenti, od kojih neke direktno utiču na raspoloženje i emocije. Jedna od tih supstanci je i feniltilamin, poznatiji kao „molekul ljubavi“, koji podstiče osećanja sreće i zadovoljstva. Čokolada sadrži i male količine kofeina i teobromina koji izazivaju osećaj budnosti i blage euforije.

Mada zavisnost od čokolade zvuči benigno i nije zvanično priznata kao bolest zavisnosti, ona može vrlo ozbiljno narušiti fizičko i psihičko zdravlje osobe.

Prekomerna težina, problemi sa zubima, nesanica, osećaj krivice i srama, loše samopouzdanje su samo neke od posledica koje ona može razviti. Kada se uzme u obzir značaj čokolade, opravdano je da ona ima i svoj dan, a to je 7. juli.