Mnoge potrebe i navike menjaju se starenjem. Menja se zdravlje i češće su hronične bolesti.
S godinama se smanjuje apetit i starijima je potreban manji unos kalorija, ali je uprkos tome bitno misliti o zdravoj ishrani.
Menjaju se i svakodnevne navike poput pripreme jela, posebno ako je osoba ostala bez partnera. Uz to, neretko se javlja usamljenost.
Mnogo promena odvija se uporedo sa starenjem, a jedna od njih je da starijim osobama uglavnom treba manje kalorija kako bi zadržale zdravu težinu.
Takođe, mnogi gube i apetit, ali iako je starijim osobama potrebno manje hrane, važno je misliti na zdravu ishranu.
Tu je i veća podložnost bolestima, češće uzimanje lekova i slabiji imunitet kao i menjenje svakodnevnih navika zbog životnih okolnosti.
Unos kalorija
Starijim osobama potrebno je manje hrane kako bi se najeli. Jedenje više kalorija nego što ih osoba sagoreva, dovodi do debljanja. S godinama često dolazi i manjak energije te problemi s mišićima ili zglobovima zbog čega osoba može postati manje pokretna i tako trošiti manje kalorija telesnom aktivnošću, piše healthline.com.
Osim toga, tako može doći i do gubitka mišićne mase što uzrokuje usporavanje metabolizma. Sarkopenija, gubitak mišićne mase, povezana je sa starenjem.
Apetit
Mnogi stariji s godinama gube apetit, a uobičajeno je i da se čulo ukusa i mirisa smanjuje što može uticati na to da osoba manje jede.
Međutim, potrebno je uneti dovoljno kalorija i hranljivih materija kako bi se zadržalo zdravlje organa, mišića i kostiju.
Nedovoljan unos može dovesti do pothranjenosti i zdravstvenih problema.
Hronične bolesti
Starije osobe postaju podložnije hroničnim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i osteoporoze.
Vezano uz to, često se preporučuju promene u ishrani kako bi se lečile ili sprečile navedene bolesti. Ako je osobi dijagnostifikovan dijabetes, visok pritisak ili holesterol, često se savetuje da jede hranu bogatu hranljivim sastojcima ali niskokaloričnu kao i manje prerađenih šećera i zasićenih i trans masti.
Povišeni krvni pritisak glavni je uzrok smrti u Hrvatskoj, a mnoge hronične bolesti su u porastu, podseća Mirovin. hr.
S obzirom na veću podložnost bolesti, neki stariji moraju uzimati lekove a oni mogu uticati na apetit
Uglavnom, imunitet s godinama slabi pa se tako povećava rizik od bolesti.
Svaki četvrti Hrvat lekove za bolove pije nedeljno.
Promena navika i usamljenost
Gubitak supružnika ili drugih članova porodice kod starijih može uticati na svakodnevne navike, a može biti povezano i s prehrambenim navikama. Ponekad se osobe mogu osećati depresivno, što može uticati i na apetit. Takođe, ako je partner ili drugi član porodice uvek kuvao, postoji mogućnost da osoba ne zna sama pripremiti obrok pa radije neće jesti.
Važno je da članovi porodice na to obrate pažnju, posećuju starije i druže se s njima kako ne bi bili usamljeni.
Penzioneri se osećaju usamljeno, ali ne svi, pa treba pažnju obratiti na one kojime je to uočljiv problem.
