Svež šaran je po kilogramu dostigao cenu od 749 dinara i iako je to do sada nezabeleženo, poskupljenjima najprodavanije ribe kod nas izgleda još nije kraj.


Proizvođači navode da se do januara može očekivati novo povećanje cena, a predviđanja su da na proleće verovatno nećemo imati dovoljno domaće ribe na tržištu.


U ovom trenutku snabdevenost je dobra, a visoke cene su posledica, ne samo ukupnog stanja u ovoj proizvodnji, teškoća koje su nastale tokom pandemije virusa korona, nego i rastom troškova i gotovo svih inputa.


Aleksandar Stajčić, direktor DTD ribarstva i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri PKS kaže za „Politiku” da su svi problemi na koje ovaj sektor ukazuje godinama došli na naplatu, te da smo sada svedoci i nepopularnih cena koje su dodatno opterećenje za potrošače.


Novo poskupljenje posle Svetog Nikole 


– U ovom trenutku imamo u ponudi dovoljno domaće ribe, pre svega šarana, ali i uvoznih vrsta sveže i zamrznute ribe. Cene su visoke, ali na žalost potrošača, mislim da nas čeka novo poskupljenje posle Svetog Nikole. Osim šarana, slična je situacija i sa uvoznom ribom, jer cene rastu i na svetskom tržištu. U poslednjih deset godina neprekidno beležimo pad proizvodnje šarana i ona je sada prepolovljena, kaže Stajčić. Prema statističkim podacima, pad proizvodnje beleži se u poslednjoj deceniji, a samo tokom 2021. u našoj zemlji je proizvedeno za 30 odsto manje ribe nego u 2020.

Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara. Sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 8.690 hektara šaranskih ribnjaka. Procenjuje se da pastrmskih ribnjaka ima na nekih 14 hektara i to u brdsko-planinskim područjima centralne Srbije. Prema podacima PKS-a više od polovine uvezene ribe je u konzervi, sledi zamrznuta, riblji fileti i na kraju sveža. Uvozimo sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, ali i zemalja u regionu.

Šaran koji je trenutno u ponudi dobrog je kvaliteta, ali je važno da potrošači ribu nabavljaju na proverenim mestima kako bi bili sigurni da je kontrolisana. Srbija ne podmiruje ni svoje potrebe za pastrmkom, pa se ova, druga najprodavanija sveža riba kod nas, delimično uvozi iz Bosne i Hercegovine. Sveža morska riba stiže iz Grčke, Hrvatske i Turske.

I Krum Anastasov, direktor ribnjaka „Kapetanski rit” iz Kanjiže i predsednik Grupacije za ribarstvo pri PKS smatra da je neshvatljivo da se ogroman potencijal koji Srbija ima u ovoj grani ne koristi, te da je proizvodnja ribe u odnosu na najlošiju godina pala za 30 odsto.

– Sve što smo prognozirali se dešava, smanjena je proizvodnja šarana, pa još uz rast troškova proizvodnje imamo ovakve cene. Mislim da na proleće uopšte nećemo imati ribe, ali na sve apele koje smo upućivali do sada svi su ostali gluvi i to je očekivano. Uz sve probleme su i subvencije simbolične, jer ribnjaci dobijaju 10 dinara po kilogramu proizvedene i prodate konzumne ribe. Sigurno je da će biti veća potreba za uvozom koji je sada oko 70 odsto – objašnjava Krum.

U trgovinskim lancima kažu da su spremno dočekali ovaj period kada je povećana potražnja za svim vrstama ribe.

Najveća potražnja je i u ovoj godini za šaranom, koji je u svim ribarnicama isključivo domaćeg porekla, a potom i za pastrmkom. Od morskih riba kupci najčešće pazare filete lososa, brancin i oradu.

Cene su uglavnom veće za oko 30 odsto.