Visoke temperature izazivaju umor i iscrpljenost, a jedan od efikasnih načina da to izbegnemo je dovoljan unos tečnosti i zdrava i lagana ishrana.
Kad temperature pređu 30 stepeni i postajemo omamljeni od sparine, velika je verovatnost da baš i nismo raspoloženi za neka teška, složena i masna jela pa čak i omiljene punjene paprike u takvim uslovima ne deluju toliko privlačno. Srećom, postoje namirnice, jela i načini kuvanja koji nam mogu pomoći da budemo poletniji, odmorniji i svežiji tokom dugog, vrućeg leta.
Savetuje se da glavne obroke i međuobroke bazirate na namirnicama bogatim vodom koje zahtevaju malo ili nimalo pripreme i na nutritivno bogatim namirnicama kako biste osigurali odgovarajući unos nutrijenata uprkos smanjenom apetitu. Uz još neke male trikove, poput ubacivanja mente ili pikantnih začina u jela ili rashlađivanja toplim namirnicama, do kraja leta možete stići u odličnoj formi, zdraviji i svežiji nego ikada.
I zaštita od sunca u tanjuru
Letna ishrana mora obilovati svim vrednim nutrijentima koji služe kao zaštita od štetnog zračenja te tako pomažu u prevenciji raka kože i sprečavaju bora i prevremeno starenje kože. Narandžasto, žuto i crveno voće i povrće sadrži biljne pigmente koji potiču pigmentaciju te ujedno imaju antioksidativno delovanje. Stoga je tokom leta vrlo važno uživati u marelicama, breskvama, dinjama, lubenicama, mrkvi i ostalom raznobojnom voću i povrću.
No, pri odabiru voća i povrća treba paziti da sezonski plodovi budu što raznovrsniji i raznobojniji jer takav jelovnik osigurava različite fitohemikalije koje poseduju raznovrsna korisna delovanja u organizmu. U zaštiti od sunca od velike je pomoći i tamnozeleno lisnato povrće poput španaća, blitve ili kelja jer smanjuje osetljivost na UV zrake i smiruje suhu i ispucalu kožu te jača njenu prirodnu odbranu od sunčevih zraka. Tamnozeleno lisnato povrće mnogo je bogatije vitaminima C, K i A od svetlozelenog, kao što je salata iceberg, pa ga nastojte što više uključiti u jelovnik. A to možete učiniti na razne načine - narezati ga na trakice i začiniti kao salatu, upotrijebiti za umatanje nadeva umesto tortilje ili ga pretvoriti u ukusan smuti.
Ubacite mentu gde god možete
Menta je biljka koja pruža ugodan osećaj svežine tokom letnjih vrućina. Konzumiranje mente zavarava naš mozak tako da počinje osećati svežinu. Naime, mentol je materija u menti koja prianja uz nervne receptore u ustima koji osećaju hladnoću. Od mente možete pripremiti čaj, dodati je u voćne salate ili salate od povrća, ali i u supe i variva.
"Na kašiku" za još bolju hidrataciju
U postizanju odgovarajuće hidratacije organizma na ekstremno visokim temperaturama od velike pomoći mogu biti i jela s visokim udelom tečnosti, poput umaka, juha ili variva. Naravno, ne moraju biti posluženi vreli, već topli te začinjeni osvežavajućim letnjim začinima poput mente.
Napunite frižider namirnicama bogatim vodom
Osim pićem i napicima, 20-30 posto izgubljene tečnosti možemo nadomestiti hranom, i to naročito onim namirnicama koje su izuzetno bogate vodom, poput jagoda, krastavaca, tikvica, celera, zelene salate, dinje ili lubenice, a takvih namirnica leti zaista ima u izobilju. Krastavci se, na primer, sastoje od 95 posto vode i samo jedna šalica krastavca narezanog na kriške osigurat će vam jednaku količinu vode kao da ste popili čašu od 2,5 dl punu vode. I tikvice su jednako korisne jer sadrže 94 posto vode, a ne treba zaboraviti niti da zelena salata također odlično pomaže u hidrataciji organizma tokom leta. Tu je i celer koji, uz to što obiluje vodom i mineralnim solima, sadrži mnogo vlakana koja su korisna za održavanje pravilne probave koja se leti često zna poremetiti. Leto je vreme i za lubenice: kriška lubenice od oko 300 grama zapravo sadrži dve pune čaše vode! Uz to, bogata je kalijem, a iako je slatka, zapravo ne sadrži mnogo šećera. Dinja je takođe tu negde: tri kriške odgovaraju dvjema čašama punim vode, a uz to ćete u organizam uneti i lepu dozu vitamina A i C.
U letnjim mesecima voće i povrće su posebno dragocene namirnice jer sadrže visok udeo vode i važne elektrolite koje gubimo znojenjem.
Voda, voćni sokovi i jogurt da, alkohol i gazirano ne
Sveži voćni sokovi i fermentirani mlični proizvodi, poput jogurta i kefira, mogu utažiti žeđ, a ujedno su koristan izvor enzima, dobrih bakterija, vlakana te vitamina i minerala. S druge strane, alkoholna, gazirana i zaslađena pića treba izbegavati, kao i pića bogata kofeinom jer će samo pojačati dehidraciju budući da potiču izlučivanje tekućine iz organizma. Osim toga, mnoga od tih pića deluju kao stimulansi i ometaju san, koji je ionako otežan zbog visokih noćnih temperatura leti.
Više tekućine, ali ne bilo koje
Obično gubimo dve do dve i po litre tekućine dnevno znojenjem, disanjem te izlučivanjem urina i stolice. Stoga bismo u normalnim okolnostima trebali dnevno piti od šest do osam čaša vode.
Za one koji nisu ljubitelji vode dobra vest je da tu količinu tekućine mogu uneti i pijenjem negaziranih mineralnih voda s okusom, mlika ili čajeva.
Imajte pritom na umu da napici s kofeinom, poput kafe i crnog čaja, imaju diuretički učinak te potiču gubljenje tekućine pa ih treba svesti na minimum u letnjim mjesecima. Voćni sokovi i smuti su dobrodošli, ali trebalo bi njihov unos ograničiti na 150 do 200 ml dnevno zbog prirodnih šećera koje sadrže.
Osobe koje se svakodnevno bave nekom sportskom aktivnosti trebale bi dati prednost sportskim, izotoničnim napicima koji su formulisani upravo tako da imaju veći učinak od obične vode, piše Jutarnji.
