Bila je ćerka cara Konste, a po smrti oca živela je s majkom svojom u Aleksandriji.
Majka joj beše potajna hrišćanka, koja preko svog duhovnog oca privede i Ekaterinu veri Hristovoj.
U jednoj viziji sveta Ekaterina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak obručenja Njemu.
Taj prsten do danas stoji na ruci njenoj.
Beše Ekaterina vrlo darovita od Boga i vrlo dobro školovana u grčkoj filosofiji, medicini, retorici i logici, i pri tom beše i neobične lepote telesne.
Kada zločestivi car Maksencije sam prinošaše žrtve idolima i naređivaše drugima da i oni to čine, sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči idolopokloničku zabludu njegovu.
Videći je car jaču od sebe u mudrosti i znanju, pozva pedeset najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame. No Ekaterina njih nadmudri i posrami.
Razjareni car naredi da se svih pedeset mudraca sagore u ognju. Ovi mudraci, po molitvi svete Ekaterine, pred smrt svi ispovediše ime Hristovo i objaviše sebe hrišćanima.
Kada mučenica beše u tamnici, privede u veru pravu vojvodu carskog Porfirija sa dve stotine vojnika i samu caricu (Avgustu-Vasilisu).
Svi postradaše za Hrista.
Pri mučenju svete Ekaterine javi joj se angel Božji, zaustavi i izlomi točak, na kome sveta devojka bi mučena; a potom javi joj se i sam Gospod Hristos i uteši je.
Posle mnogih mučenja Ekaterina bi mačem posečena u svojoj osamnaestoj godini, 310. godine. Iz njenoga tela isteče mleko mesto krvi.
Čudotvorne mošti počivaju joj na Sinaju.
