Otac svete Varvare,  slavne sledbenice Hristove, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac.

Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora.

Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome.

A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove.

Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu.

Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simvolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti.

Otac Dioskor sazna za veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije.

Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca.

Kada se ponovo javi, otac je odvede načelniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje.

Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama.

U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva.

I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče.

Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju.

Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana.

Postrada sveta Varvara 306. godine.

Mošti joj se čudotvorne nalaze u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.

Običaj je da se danas seje žito, što je posebno negovano u porodicama sa malom decom. Naime, žito koje deca poseju u plitak tanjir ili činijicu danas, trebalo bi da ozeleni do Božića.

Kult ove svetiteljke jednako je slavljen i na Istoku i na Zapadu.

Kod nas se već vekovima neguje običaj da se uoči praznika kuva "varica" od raznih žitarica, koja se jede tokom narednih dana. Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se danas na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa solji i daje stoci.

Naši stari kažu da od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.

Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristova.