Prema predanju, Sveti Ignjatije je nazvan Bogonosac jer je "stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga" i zato što ga je kao dete Isus Hrist držao u naručju.
U Novom Zavetu je zapisano kako je Gospod Isus Hrist rekao - "Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom".
Po verovanju, smatra se da je Ignjatije Bogonosac bio to dete.
Kada je odrastao, piše u svetim spisima, postao je učenik Svetog Jovana Bogoslova, a zatim episkop u Antiohiji. Prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi, pojanje u dve pevnice, gde kada se sa jedne strane završi, na drugoj počinje pevanje.
Sveti Ignjatije stradao je za vreme cara Trajana jer nije hteo da se odrekne svoje vere i uverenja.
Car je naredio da ga bace u arenu sa lavovima.
Za ovaj praznik se vezuju razni običaji i verovanja, a jedan od njih je da je Sveti Ignjatije Bogonosac zaštitnik pravednika i onih koji stradaju zbog svojih ubeđenja i zato što su različiti od drugih.
Postoji običaj u nekim delovima Srbije da se na ovaj praznik prave kolači koji se poklanjaju deci.
Prema predanju, na današnji dan se ne rade teški poslovi i ručni radovi, kao što je predenje, tkanje, šivenje.
Neke porodice u Srbji obeležavaju ovaj praznik kao slavu, a Svetog Ignjatija Bogonosca kao zaštitnika svog doma.
