Sveta Tri Jerarha, svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, imaju svaki posebno svoj dan praznovanja a ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena.
Jednom nasta rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju, treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere.
I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti.
No, promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja.
Episkop evhaitski Jovan imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog“. Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika.
Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 12. februar (30. jan.) kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.
Narodna verovanja
Pomenuti sveci su zaštitnici ljudi i životinja od mraza, hladnih i “zlih” vetrova.
Po tome kakvi vetrovi danas duvaju, prognozira se kakvo nas vreme čeka tokom godine.
Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a da "severac" donosi lošu godinu s hladnim vremenom. I
stočni vetar donosi nestašice, a zapadni izobilje ribe i mleka.
Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.
