Kada pomislimo na trovanje hranom, često pomislimo na sumnjive restorane ili zaboravljene ostatke hrane koji se završavaju dugom, mučnom noći u kupatilu.
Ali postoji još jedna pretnja za koju mnogi potrošači nikada nisu čuli, a koju možda posipaju po svojoj večeri svaki dan. Stručnjaci upozoravaju da su začini "posebno podložni" kontaminaciji mikotoksinima, toksičnim jedinjenjima koja mogu izazvati niz zdravstvenih problema.
Problem je u tome što simptomi često podsećaju na druge, češće bolesti, što otežava postavljanje pravilne dijagnoze i ostavlja ljude bolesnim i zbunjenim, dok pravi uzrok ostaje neotkriven.
Pročitajte OVDE kako previše belanaca može opteretiti vaše bubrege.
Šta su mikotoksini?
"Mikotoksini su toksična hemijska jedinjenja koja proizvode određene vrste gljivica, poznate kao plesni. Iako smo izloženi hiljadama mikotoksina u svakodnevnom životu, samo mali deo njih je zapravo toksičan za ljude" objasnila je dr Rejčel Onah, naturopatski lekar.
Sa stanovišta bezbednosti hrane, stručnjaci kažu da su najzabrinjavajući tipovi aflatoksini, ohratoksin A i fumonizini.
Problem često počinje mnogo pre nego što proizvod stigne na police prodavnica.
"Oni se formiraju kada su usevi ili prehrambeni proizvodi, poput začina, izloženi toplim, vlažnim uslovima tokom uzgoja, žetve ili skladištenja, što omogućava rast plesni", rekla je dr Vanesa Kofman, direktorka Alijanse za zaustavljanje bolesti koje se prenose hranom.
Kada se toksini jednom razviju, nije ih lako ukloniti.
"Zbog svoje hemijske stabilnosti, mikotoksini se ne uništavaju potpuno kuvanjem, sušenjem ili drugom obradom. Pošto se začini uzgajaju u toplim sredinama, suše na otvorenom, melju da bi se povećala njihova površina i često skladište duže vreme, posebno su podložni kontaminaciji", kazala je dr Mindi Har, registrovana dijetetičarka.
Istraživanja pokazuju da su začini koji se gaje u tropskim regionima sa visokom temperaturom i vlažnošću, poput čilija, paprike, bibera, đumbira i kurkume, među najosetljivijima na rast plesni i proizvodnju toksina. Koji su zdravstveni rizici? Simptomi izloženosti mikotoksinima značajno variraju od osobe do osobe.
Kratkoročno izlaganje višim nivoima može izazvati umor, mentalnu maglu, glavobolje, mučninu, povraćanje, dijareju, bolove u stomaku, osip i hronične probleme sa sinusima ili disanjem.
Dugoročno gledano, rizici se povećavaju.
"Neki mikotoksini su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama, kao što su toksičnost jetre i rak, ali ovi ishodi su povezani sa značajnim ili dugoročnim izlaganjem, a ne sa tipičnom upotrebom u kuhinji", rekla je Melisa Vakaro iz Nacionalnog udruženja za zdravlje životne sredine.
Trovanje mikotoksinima je takođe povezano sa reproduktivnim problemima, oslabljenim imunitetom i oštećenjem bubrega.
Problem je širi od buđi
Nažalost, mikotoksini nisu jedina briga. Nedavni događaji u Evropi pokazuju da začini mogu biti kontaminirani drugim opasnim supstancama.
Početkom 2026. godine, mleveni kim je povučen sa tržišta zbog prisustva pirolizidinskih alkaloida, štetnih jedinjenja koja mogu izazvati otkazivanje jetre.
Slično tome, Nastavni institut za javno zdravlje "Dr Andrija Štampar" upozorio je na prisustvo ovih jedinjenja u čajevima i začinima, povezujući njihovo širenje sa klimatskim promenama, koje podstiču rast otrovnih korova.
Pored prirodnih toksina, problem su i teški metali, posebno olovo. Mogu da dospeju u začine iz kontaminiranog zemljišta, ali se mogu i namerno dodati da bi se pojačala boja i težina, kao što je primećeno kod kurkume i paprike.
Zato je Evropska unija pooštrila svoja pravila o maksimalnim nivoima olova i kadmijuma u hrani 2021. godine.
Kako se zaštititi?
Iako kao potrošači imamo ograničenu kontrolu nad onim što se dešava tokom proizvodnje i skladištenja, postoji nekoliko koraka koje možemo preduzeti.
Regulatorne agencije sprovode kontrole koje pomažu u smanjenju rizika, ali najbolja odbrana leži u pametnim navikama kupovine i skladištenja, piše Njujork post.
"Kupujte od proverenih proizvođača, u zatvorenim, suvim teglama koje ne stoje predugo na policama supermarketa", savetuje dr Har.
On preporučuje čuvanje začina u hermetički zatvorenim posudama, dalje od direktne sunčeve svetlosti, na hladnom i suvom mestu - idealno u ormariću koji nije blizu rerne ili mašine za pranje sudova.
Važno je obratiti pažnju na znakove upozorenja.
"Potencijalni znaci kontaminacije mikotoksinima uključuju buđav miris, zgrušavanje usled vlage i vidljivu promenu boje. Ako ikada primetite znake buđi, poput crnih mrlja ili belog filma, odmah bacite proizvod", kaže dr Onah.
Stručnjaci takođe napominju da začini ne bi trebalo da stoje u vašem ormaru zauvek. Mleveni začini su obično dobri šest do dvanaest meseci, dok cele začine, sa svojom manjom površinom, treba upotrebiti u roku od jedne do tri godine.
Uključivanje raznovrsnih začina u vašu ishranu, umesto oslanjanja na samo jedan ili dva, može pomoći u smanjenju ukupnog rizika od izloženosti.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)