Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Svetu Agripinu, vladimirsku ikonu Majke Božje.

Veruje se da ova svetiteljka donosi ispunjenje želja i dobro zdravlje.

Sveta Agripina je hrišćanka rođena i odrasla u Rimu. Od ranog detinjstva vežbala se da živi jevanđelskim životom. Mučena je i postradala za vreme vladavine cara Valerijana (253 - 259).

Kada je izvedena na sud, ispovedila je svoju veru u Isusa Hrista. Zbog toga je bijena štapovima dok joj kosti nisu polomljene.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se da joj se javio anđeo Božji i da ju je iscelio a onda je pri novim mukama stradala.

Njene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene mošti na ostrvo Siciliju, i tamo ih sahranile. Tu se potom sagradila crkva u ime Svete Agripine.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da su se od njenih moštiju događala mnoga čuda i da su čak i silom njenih moštiju Agarjani oterani od grada, gde te mošti počivaju. Sveta mučenica Agripina je preminula 275. godine. U XI veku mošti Svete Agripine prenesene su u Carigrad.

Smatra se da ova svetitljeka ispunjava najiskrenije želje i da čuva dobro zdravlje.

Provedite današnji dan u miru i izgovorite ovu molitvu:

- Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći te, stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe. NJenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Spomen ikone Presvete Bogorodice Vladimirske
Kada tatarski car Ahmet opkoli Moskvu, knez Jovan Vasiljevič pođe s vojskom da brani grad. Iako vojska ovoga kneza beše malobrojna i slabija od vojske tatarske, ipak ona izađe pobedonosna. Jer, naiđe ođednom neopisani strah na Tatare, te se smutiše i razbegoše. Ovaj neočekivani uspeh pripisivali su svi ikoni Presvete Bogorodice, pred kojom se narod moljaše za spas od Tatara.