I nije jedini koji se tako oseća. Kad navršimo 65, izgleda da se kvalifikujemo za taj pridev što je, pokazaće se, samo još jedan kliše o starosti koji ne mora da ima nikakve veze sa načinom na koji mnogi ljudi od 65 + žive svoje živote
ovih dana.

Je li problem u tome što su se dugovečnost i način života promenili, a jezik nije pratio korak?

Od početka 20. veka dodali smo najmanje 30 godina prosečnom životu, a jezik to jednostavno nije sustigao. Ima i do toga ali će pre biti da su „stariji“ današnjice pioniri nove životne faze koji pokušavaju da pronađu svoj put.
Najveći broj današnjih starijih pripada takozvanoj bejbi bum generaciji koja se najčešće definiše kao generacija rođenih od 1946. do 1964.

Zbog svoje brojnosti bejbi bum generacija imala je, kao nijedna pre niti posle, značajan uticaj na društvo, privredu i razvoj u celom svetu. Uobičajeno je mišljenje da je to najmoćnija demografska grupa u istoriji, koja je stvorila jednu od najvećih era prosperiteta koje je zemlja videla. Zato je očekivano da generacija koja je povukla svet napred i menjala svaku životnu fazu u koju je stizala želi i može da redefiniše i starost. Jer, njeni pripadnici su živeli u dva različita
veka, u dva milenijuma, mnogi rođeni u sredinama bez struje i tekuće vode, a videli su čoveka na Mesecu.

Zahvaljujući i sopstvenom doprinosu u napretku medicine, oni su izbegli mnoge nekada fatalne bolesti.

Od radija i vinil ploča stigli su do LCD ekrana, interneta i YouTube, od rukom pisanih pisama i razglednica do vajbera i e-pošte. Oni su prešli sa telefona sa operaterom na video pozive po celom svetu. Upoznali su prve računare, bušene kartice, flopi diskove a sada imaju gigabajte i megabajte na svojimim pametnim telefonima. Vozili se triciklima, biciklima, mopedima, automobilima na gas ili dizel, dočekali su da voze i električne.

U najkraćem moglo bi se reći, imali su analogno detinjstvo i digitalno odraslo doba.

Uveli su i revoluciju u modu, ozvaničili farmerke i kratke suknje; iz današnjeg ugla imali su avangardnu mladost a stil života i muzički ukus širili su se preko granica nacionalnih kultura. Stvorili su svet ni u čemu nalik na svet
njihovih roditelja.

Te su generacije bukvalno proživele i svedočile promenama više od drugih u svim dimenzijama života. I svim tim promenama se prilagodile.

Da, prošli su i kroz mnogo toga, ali kakav sjajan život su imali! Sve što mi danas živimo za njih je „već viđeno“.

A kada su napustili radni svet i dotadašnji život, ponovo su se osmislili u skladu sa novim prilikama i mogućnostima. Mnogi su pronašli aktivnosti koje daju značaj njihovom životu, koje ih održavaju u najboljem smislu te reči. Te generacije
razumeju da je starenje poklon, uživaju u stečenoj slobodi i ne bi menjale to što imaju za manje sedih i ravan stomak. Zbog toga „stariji“ jeste nejasan izraz koji ne može da opiše svakoga ko ima više od 65 godina, piše Glas osiguranika.

Reč koju često nesmotreno koriste novinari da pruže brzu informaciju o osobi na događaju. Ali to je i reč čiji smisao zavisi pre svega od ličnog stava – neko sebe tako ne bi opisao ni u devedestoj, a neko sa 70 misli da je star već dvadeset godina. Dakle, ako vam se reč „star” ne sviđa i izaziva nemir, slobodno je izbacite iz svog rečnika i života. To naravno ne znači da starenje nema svoje bolove. Noge i ruke se ponekad svađaju sa umom koji želi da telo trči (svi smo u glavi mlađi decenijama nego što kaže biologija).

Zato nekad malo teže ali ta veoma posebna generacija i dalje ide napred. I planira, planira. Još uvek zainteresovana za svet kome je pomogla da bude stvoren. A što neki za njih misle da su stari – ostariće i oni ako budu imali sreće.